Svetosavska nagrada za trodecenijski naučni rad

Profesor dr Vladimir Jurišić rukovodi naučnim projektom u kome učestvuje 45 saradnika povezujući tako medicinske fakultete u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu i tri naučne institucije.

Za promociju nauke i univerziteta iz Srbije u međunarodnoj istraživačkoj zajednici, izuzetan doprinos u edukaciji studenata i predstavljanje naučnih radova koji se bave osnovnim istraživanjima u onkologiji i kliničkoj imunologiji među jučerašnjim dobitnicima Svetosavske narade istakao se naučni savetnik prof. dr Vladimir Jurišić. Ovaj redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu, predavač je na mnogim internacionalnim kongresima iz oblasti imunskih poremećaja i genskih promena. Član je uređivačkog odbora u 18 najznačajnijih međunarodnih časopisa. Po kvalitetu objavljenih naučnih radova u uglednim međunarodnim časopisima i poglavljima u internacionalnim udžbenicima on je među vodećim na Univerzitetu u Kragujevcu. Ovako, u najkraćim crtama Ministarstvo prosvete ilustruje profesorove zasluge u razvoju naučnoistraživačkog rada. Dok je Jurišićeva trodecenijska naučna karijera mnogo bogatija i plodonosnija.
Od prvoga dana po diplomiranju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, 1990. godine aktivno je uključen u istraživačke projekte, prvenstveno kao student magistarskih studija kod akademika prof. dr Ivana Spužića, a zatim i u toku izrade doktorske disertacije. Saradnju su nastavili na još nekoliko projekata.
Od 2010. godine dr Jurišić je rukovodilac naučnog projekta iza kog stoji Ministarstvo prosvete i u kom učestvuje 45 saradnika. Ideja ovog projekta je da se povežu istraživanja na medicinskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, ali i u tri naučne institucije u zemlji, kao i da se uspostavi saradnja sa važnim medicinskim centima u Srbiji radi dobijanja što boljih i vidljivijih rezultata, u materijalno ograničenim uslovima. U okviru toga dr Vladimir Jurišić u poslednjem periodu je sa saradnicima izučavao imunske promene, biohemijske karakteristike i molekulske analize kod obolelih od tumora tokom progresije bolesti i pojave metastaza kako bi se bolje shvatila složena problematika nastanka te bolesti. Rukovodio je i timom za istraživanje polimorfizma gena kod obolelih od tumora pluća čiji rezultati imaju primenu u određivanju da li ti pacijenti treba da prime molekulsku ili ciljanu terapiju. To je, kako kaže, potpuno novi pravac u odabiru pacijenata za lečenje i primenu inovativnih terapija.
On sam voli da kaže da su mu u životu najveće priznanje odali njegovi studenti kada su u anketi, pri izboru u redovno zvanje, izglasali da je on njihov omiljeni profesor. Ističe da se trudi da svojim akademcima uvek ponudi nešto novo što donosi medicina, suštinu, a ne formu. I sve to nastoji da pokaže i kroz svoja istraživanja u kojima istrajno stremi ka novim, praktično primenjivim otkrićima u lečenju pacijenata.
Podseća da ga niko nije slušao kada je pre dve godine isticao koliko je praćenje nivoa citokina kod pacijenata zaraženih virusima bitno u primeni adekvatne terapije.
– Kada je Srbiji zapretila pandemija poslušali su me i sada se i kod pacijenata obolelih od kovida 19 određuje da li postoji povećanje citokina i na osnovu toga im daju terapiju zahvaljujući kojoj preživljavaju. Svetosavska nagrada je potvrda mog mukotrpnog tridesetogodišnjeg rada u nauci, zbog kog sam neke bitne stvari stavio u drugi plan. Baviti se naukom u našim uslovima, u Srbiji, gde naučnici nisu baš finansijski ni moralno podstaknuti za svoj rad je veoma teško. Lako je u Americi biti uspešan naučnik kada im nude ogromne svote novca za istraživanja. Ovde rad u nauci traži mnoga odricanja. Dok strani naučnici prilikom odlaska na kongrese borave u skupim hotelima, ja u Minhenu, na primer, spavam u hostelu za 20 evra. Dovijao sam se da putujem „lou kost” kompanijama na te međunarodne skupove, da bi i neko iz Srbije na njima bio viđen, pa sam išao u Budimpeštu, ili Niš da hvatam jeftine letove. A kada baš nisam imao novca, umeo sam i da putujem satima vozom i autobusom, samo da stignem na kongrese. Na njima sam sklopio mnoga prijateljstva pa su nam za istraživanja, u kriznim i ratnim vremenima, putem mojih privatnih veza na poklon stizale hemikalije iz SAD, ili Indije, na primer. Isto šalju i danas – objašnjava prof. Jurišić kome će i na Univerzitetu u Kragujevcu danas, takođe, biti dodeljena Svetosavska nagrada za izuzetna postignuća u nauci.

Izvor : Politika

Piše : Dragana Jokić-Stamenković

Post Author: Milan

Ostavi komentar