Programski sadržaji RTS – a sa akcentom na informisanje, obrazovne programe, kulturu, zabavu i sportske sadržaje, bile su teme prve javne rasprave javnog medijskog servisa građana Srbije, koja je danas održana u Kragujevcu. Predstavnike Programskog saveta RTS-a, rukovodstva ove medijske kuće i učesnike skupa pozdravio je gradonačelnik Nikola Dašić, izrazivši zadovoljstvo interesovanjem građana i što je Kragujevac prvi u nizu u kome se javno diskutuje o programima RTS-a.
Kragujevac prva prestonica moderne Srbije je i grad u kome su štampane prve srpske novine, a do kraja 20. veka sa pauzama ili prekidima izlazilo je 280 različitih novina. Od emitovanja programa Televizije Beograd 1958. godine, Kragujevac je samo dve godine kasnije, kao centar ovog dela Srbije, prvi dobio i predstavništvo ove medijske kuće. Kao industrijski, univerzitetski, kulturni, zdravstveni centar, četvrti po veličini u Srbiji, pravo je mesto da se o ovim temama razgovara, rekao je Dašić i izrazio nadu da će sugestije i predlozi, koji se danas čuju biti kvalitetni i korisni i da će doprineti da građani imaju što bolji program koji RTS kao nacionalni medij može da pruži.
RTS je odavno ušla u milione domova u Srbiji a cilj nije da samo na taj način dođe do gledala i slušalaca, već i da u ličnom kontaktu čujemo šta druga strana misli o programima RTS-a i kako da se oni poprave, kazao je Žarko Rakić, predsednik Programskog saveta RTS-a. Zadovoljstvo je što smo danas u Kragujevcu, prestoničkom gradu i gradu koji je dobio prvo dopisništvo RTS-a u Srbiji, zbog čega se nadam da ćemo na kraju javne rasprave dobiti dobre smernice kako bi Radio televizija Srbije u budućnosti bila bolja, gledanija i slušanija. Nije dovoljno da korisnici usluga RTS-a samo plaćaju mesečnu nadoknadu, već je potrebno da se čuje šta oni o programu misle. Gledanost nekih emisija su izuzetno visoke, ali uvek može bolje, poručio je Rakić i dodao da je jako važno iskreno mišljenje građana koje će Programski savet RTS-a pretvoriti u predloge i proslediti ih urednicima.
Radio televiziju Srbije od drugih televizija razlikuje dragocena mreža dopisništava, koja u svakom trenutku može da odgovori na zadatak novinara i uključi se iz svakog mesta u Srbiji. Naša želja je da kao medijski javni servis ostvarimo evropski standard, a to možemo uz evropske zakonitosti koje određuju kako da se ophodimo prema građanima, saslušamo njihove kritike, sugestije, predloge pa i pritužbe i da na osnovu njih kreiramo program, kazao je Vladimir Palikuća, potpredsednik Programskog saveta RTS-a. Potrebno je da naviknemo građane da sami doprinose negovanju dijaloga sa RTS-om. Da bi uspeli u tome ugledamo se na druge televizije koje imaju uspeha u tome, dodao je on i naveo primer britanskog BBC-a koji godišnje ima 20 miliona kontakata sa svojim slušaocima i gledaocima kroz različite vidove komunikacije. Na osnovu toga oni osluškuju šta građane žele, šta treba da se promeni, kakav sadržaj da se kreira, što se odnosi i na sadržaje koji se objavljuju na jezicima nacionalnih manjina.
Sledeća Javna rasprava RTS-a biće održana u Vranju, a završna u Beogradu 15. decembra.
Pohvale, primedbe, predlozi, sugestije i komentari na program RTS-a mogu se dostaviti elektronskim putem na mejl javnarasprava@rts.rs odnosno, poštom na adresu: Programski savet RTS, Takovska 10, Beograd. Na sajtu RTS-a u delu koji se odnosi na ovogodišnju Javnu raspravu, građani mogu da popune i anonimnu anketu.
Programski savet će potom javno objaviti izveštaj sa detaljima zaključaka i o tome obavestiti rukovodstvo RTS-a i nadležne institucije.
