Za nju je neformalno obrazovanje ključ uspeha. Ona je glumica koju smo mogli da viđamo u više predstava u gradu, u dokumentarcima kao što su „Pljačkaš Džentlmen“, „Džejms Bond je Srbin“, kao i u seriji „Titanik: Krv i čelik“. Takođe, bavi se novinarstvom gde je glavna i odgovnorna urednica jednog portala. Pored svega, postiže da bude redovan student i bila je angažovana u radu jedne međunarodne studentske organizacije. Ona je Marija Planić i sa njom šetamo kroz Veliki Park.
Prošle godine si postala glavna i odgovorna urednica portala iSerbia. Kaži nam nešto više o tvojoj ulozi i samom portalu. Možeš li da nam napraviš paralelu sa drugim portalima?
Omladinsko udruženje građana iSerbia, a kao njegov produkt i istoimeni portal, je nastalo 2011. godine od strane mladih i ambicioznih ljudi sa idejom da se mladima ponudi alternativni prostor za edukovanje, informisanje i podsticanje razvoja praktičnih znanja i veština. Ono što portal iSerbia razlikuje od drugih je što se ne bavimo političkim temama, crnom hronikom, tzv. „žutom štampom“ i sl, već se trudimo da promovišemo prave vrednosti, da pokažemo mladima „vedriju stranu života“ i da najviše od nas zavisi kako ćemo živeti.
Kada sam se pre četiri godine pridružila iSerbia timu, imala sam želju da steknem što više iskustva u vezi sa novinarstvom, budući da me je ta oblast oduvek privlačila. Tada nisam ni pomišljala da ću jednog dana postati glavna i odgovorna urednica. U samom nazivu funkcije, pored „glavni“, uvek o „odgovorni“, a to znači da je u pitanju urednik koji je odgovoran za sve što se objavljuje na portalu i zvaničnim društvenim mrežama, kao i sve što se organizuje u ime portala. Meni je veoma važno da imam otvoren i prijateljski odnos sa svojim urednicima i zaista besprekorno verujem u ono što rade. Ja sam tu da kontrolišem, dajem konstruktivne kritike i upućujem pohvale za uspešno urađen posao. Dakle, moj posao je vodim računa da sve bude u redu, kao i da organizujem razne akcije koje će motivisati kako čitaoce, tako i moj tim. Naravno, pored toga postoji i niz drugih aktivnosti koje se ne vide, a značajne su za razvoj portala.
Foto : Sara Arsenijević
Pored novinarstva, amaterski se baviš i glumom. Odigrala si nekoliko predstava u SKC-u i u Abraševiću. Možeš li da nam objasniš razliku između ove dve institucije?
Centar za negovanje tradicionalne kulture Abrašević postoji još od samog početka XX veka, najpre kao KUD Abrašević, a kasnije kao Centar. Abrašević je institucija koja neguje tradiciju i čuva je od zaborava. Centar prožima tradicionalnu kulturu kroz folklor, pevanje, muziku, književnost i glumu. Sa druge strane, Studentski kulturni centar ima niz drugih aktivnosti. Pored folklora i negovanja tradicionalne kulture, omogućava da budemo u toku sa trendovima današnjice, kako u svetu muzike, tako i u svetu glume, filma, primenjenih umetnosti, književnosti itd. Ove dve ustanove su mi podjednako drage i nikada ih nisam posmatrala kao konkurentne, iako se bave sličnim aktivnostima (u pojedinim segmentima). Dosta dobrih ljudi sam upoznala, stekla prijatelje za ceo život, a što je najvažnije, lepo smo se provodili i učili jedni od drugih.
Foto : www.fotkajkg.com / Predstava : Kamen za pod glavu
Da li možeš da nam kažeš nešto o tvojoj glumačkoj karijeri?
Gluma je oduvek bila moja velika ljubav. To je nešto što me više od 10 godina konstantno pokreće i ispunjava, nešto što za mene predstavlja ventil od gužve, problema i monotonije svakodnevice. Gluma uči, otvara, motiviše, stvara kontakte za ceo život i nezaboravne trenutke koji ostaju duboko urezani u sećanju.
Prvi put sam na „daske koje život znače“ stala još u osnovnoj školi, ali sam ozbiljnijim amaterizmom počela da se bavim u srednjoj. Za ovih desetak godina sam imala preko 20 premijera i preko 40 izvođenja predstava. Snimala sam nekoliko serija i kratkometražnih i dugometražnih filmova, a sa svojim glumačkim ekipama sam učestvovala na festivalima amaterskih pozorišta.
Iz svega navedenog sam mnogo toga naučila. Jer, gluma ne pruža samo znanje iz oblasti književnosti i kulture generalno, već i znanje o životu, o različitim karakterima ljudi, situacijama u kojima se čovek može naći, i nudi rešenja i pokazuje put kojim se može poći.
Foto : Tijana Konstandinović
Kao što si pomenula, glumila si u dokumentarcima, filmovima, serijama i pozorištu, možeš li da nam kažeš razlike?
Razlika između filmova i serija, sa jedne strane, i pozorišta, sa druge strane je u vremenskoj distanci. Dok snimate film ili seriju imate mogućnost da jednu scenu vratite nekoliko puta, a da se film emituje kroz nekoliko meseci ili godina. U pozorištu je potpuno drugačije – glumite u tom trenutku, nema ispravke na sceni, nema vraćanja scene. Na vama je koliko ćete se uživeti u to što govorite. Najvažnije je da se izborite sa tim da spoljni faktori ne utiču na vašu igru i da vam publika veruje.
Foto: Privatna arhiva / Titanik – Krv i čelik
Student si Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Kako uspevaš da budeš redovan student i da se baviš novinarstvom i glumom?
Nikako (smeh). Ekonomski fakultet sam upisala kao alternativu za tadašnji pokušaj upisivanja glume. S obzirom na to da glumu nisam upisala, pomirila sam se sa činjenicom da ću jednog dana biti ekonomista, što je, iz ove tačke gledišta, mnogo bolja odluka. Samim tim što ekonomija nije primarna stavka mojih interesovanja, pored fakulteta sam se posvetila onome što volim, a to su gluma, novinarstvo i generalno – neformalno obrazovanje.
Foto: Privatna arhiva /Veliki školski čas 2013
Bila si aktivna u međunarodnoj studentskoj organizaciji AIESEC. Ispričaj nam nešto više o tome.
AIESEC nije klasična studentska organizacija koja se bavi studentskom politikom, raznoraznim uticajem na fakultetu i studiranje uopšte. NJeni članovi ne ulaze u izbor za Studentski parlament i ne bavi se studentskim pitanjima u tom pogledu. AIESEC pruža nešto drugo, a to je veliko neformalno obrazovanje.
AIESEC je organizacija koja ti pruža onoliko koliko želiš da uzmeš. Ja sam to vrlo ozbiljno shvatila i trudila sam se da što više iskustva steknem. Naučila sam kako je raditi u timu u jednoj velikoj organizaciji, a suočavajući se sa različitim poslovnim problemima, naučila sam kako da se snalazim u situacijama kada je neophodno da se brzo reaguje i brzo donose odluke. Isto tako, naučila sam kako da vodim tim u praksi, budući da na fakultetu učimo samo teorijske aspekte vođenja tima. Sve u svemu, dobar deo nekadašnjih AIESEC-ovaca ima vrlo uspešnu karijeru ili su na tom putu.
Foto: www.fotkajkg.com / Predstava : Kamen za pod glavu
Tvoja prva asocijacija na pomen i po čemu pamtim Veliki Park?
Moja prva asocijacija na pomen Veliki Park je fontana i rečenica: „Naći ćemo se kod fontane“. Veliki Park pamtim po divnim trenucima. Po neiscrpnom igranju kod „žutih krugova“; po odlasku na bazene, koncerte i gledanje košarke, i po dugim šetnjama i razgovorima sa prijateljima.
Foto: Privatna arhiva / Predstava : Iznevereni
Šta bi poželela našim čitaocima u 2018. godini?
Želim im da budu zdravi i srećni i ispunjeni ljubavlju i mirom, a poručujem da konstanto uče i ulažu u svoj napredak, jer ,,ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“.
Foto: Privatna arhiva / Dokumentarni film: Kongres zaborava
