Ženski fotograf ili fotografkinja ili jednostavno Katarina Milovanović

Dok mnoge devojke, dok su još klinke maštaju da, postanu fotomodeli i manekenke, ona je želela da bude “ sa druge strane katedre“ i odlučila je da bude profesionalni fotograf. Kako je to biti ženski fotograf u tipično muškom poslu, koja je razlika raditi za firme u odnosu na proslave, i kakve savete daje početnicima i mladim ljudima koji žele da se bave fotografijom pričamo uz šetnju kroz Veliki Park sa Katarinom Milovanović 

 

 

Kada je krenulo tvoje interesovanje za fotografijom?

Prvo interesovanje je došlo još u osnovnoj školi pored mog oca koji je bio kamerman. To je bilo devedesetih godina. Sećam se kad je otac krio fotoaparat da ga ne bih pokvarila,  ali ja sam morala krišom da ga uzmem i probam da napravim i ja neku lepu fotografiju. Tada nije bila digitalna fotografija već samo analogna. Stavljanje filma sa 24 ili 36 snimaka i fotografisanje bitnih trenutaka. A ne kao danas možemo fotografisati u unedogled i nikad ne uradimo te fotografije na papiru za uspomenu. Malo ljudi danas zna čari analogne fotografije. Moj prvi fotoaparat s kojim sam radila je Kiev ruski fotoaparat i polaroid.

 

Uglavnom se fotografijom bave muškarci. Kakva su reagovanja kada vide pripadnicu „lepšeg pola“ za objektivom?

Iskreno mnogo se teže može probiti kao žena. Muškarcima bude kao drago, ali uvek postoji ljubomora među kolegama, barem, u Srbiji. Još kad je žena bolja od njih onda nastaje haos. Van Srbije je mnogo drugačija priča i više te ljudi cene. Čak i guraju napred kad vide ženu i žele da budeš deo njihovog tima.

 

Vlada opšte mišljenje da većina tvojih kolega krene da se bavi fotografijom da bi „prišla“ devojkama. Da li se slažeš sa tim i da li možeš da razlikuješ ko tom poslu pristipa profesionalno i iz ljubavi ?

Naravno toga ima na svakom ćošku. Fotografija je toliko napredovala da danas svako može da bude fotograf, a malo je onih koji stvarno znaju da rade to profesionalno. Što se tiče kolega znam većinu koji su počeli da se bave time samo da bi privukli žensku pažnju. Čak znam par slučajeva da su devojke bile zlostavljane. Mada i te devojke kad žele dobru fotografiju za džabe moraju da imaju u glavi da to ipak na neki način košta kad ih tako pozovu ili traže.

 

Da li je devojkama lakše i opuštenije kada ih slika ženski fotograf ?

Iskeno pravom modelu nije bitno ko je fotografiše, ako gledamo na to profesionalno. Bitno je da fotograf zna da radi svoj posao i da svoju pozitivnu energiju prenese na modela, bio to profesionalni model ili običn< devojka koja ne zna da pozira. Većina žena voli da ih fotografiše muški fotograf jer se bolje opuste kad je tu muškarac. S tim što ja radim tri posla: fotografišem, pravim scenario i sređujem modele tako da mi mnogo energije  oduzme jedan photoshooting.

 

 

 

Koji stil fotografija najviše voliš da praviš ?

Opušta me spontana fotografija tj. ulična fotografija kao i modna fotografija poznata kao ,,fashion style’’  I aktovi koji nisu jos uvek objavljeni javno. Uskoro ću promeniti stil fotografisanja I ubaciti nesto novo što možete pogledati na mom instagram profilu Kalix photography.

 

 

Ko ti je uzor od starijih fotografa ?

Od stranih  Annie Leibovitz. Što se tiče Srbije iskreno ne trudim se da ih pratim, ali od Kragujevčana Koki Jovanović zna da pokaže kako se radi.

 

 

Da li radiš rođendane, svadbe i ostale proslave i reci nam nešto više o tome ( iskustva, detalje, anegdote)

Ovo je Srbija koja ne ceni umetnost pa moramo nekako i da se izborimo da živimo od fotografije. Da, radim sve vrste proslava, eventa, kao i fotografisanje raznih proizvoda. Sa ljudima je uvek teško, to svi znamo, ali uvek može da bude zabavno i kada je ozbiljan posao u pitanju. Što se tiče mog iskustva imala sam raznih situacija da mi ljudi ne plate ili da budu kao melem za dusu. Moj neki savet budućim fotografima da paze s kim rade i naravno da avans uvek uzimaju tako izbegnu  neprijatnosti.

 

Da li radiš uslužne fotografije za firme, i da li se to razlikuje od fotografija sa proslava? Da li možeš da napraviš paralelu?

Radim i za firme. Te dve stvari se potpuno razlikuju. Pravljenje kataloga, poslovnih fotografija je studijska fotografija koja je teža od fotografisanja svadbi. Svadbe su dinamične i lako se rade.

 

Koji je tvoj savet za ljude koji žele da se bave profesionalno i za one koji žele amaterski da se bave?

Danas svako može da fotografiše, jer je tehnologija toliko napredovala, ali to ne može svako da radi onako od srca. Prvo da bi bio profesionalac moraš biti amater. Ako kreneš to iz ljubavi da radiš i vežbom možeš postati profesionalac. Za amatere bih preporučila da napišu na papiru 30 tema za 30 dana da moraju to napraviti i tako će naučiti da nađu kadar i da naravno naći gde greše. Glavno oružje svakog fotografa je oko ako vidiš kadar možeš biti fotograf.

Planovi za budućnost ?

Uspešan internacionalni fotograf. Rad i angažovanje za poznati strani modni časopis.

 

Koliko je oprema bitan faktor da bi se napravila dobra fotografija ?

Mogu da napomenem da je bitno kako radiš, a ne čime. Možemo dobru fotografiju napraviti i mobilnim telefonom, ali profesionalna oprema se mnogo razlikuje po kvalitetu i da objektiv igra glavnu ulogu.

 

 

Da li planiraš neku izložbu?

Da.

 

 

 

Koja je tvoja asocijacija na Veliki park ?

Voznja biciklom. Bacanje frizbija. Odmor na klupici uz pivo.

 

 

 

 

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA KATARINE U VELIKOM PARKU 

 

 

Post Author: Milos Ristic

Ostavi komentar