Dok većina mladih sanja o odlasku „preko grane“ da bi tamo pronašla svoju sreću i rešila svoje probleme, njemu je taj odlazak u jednu obećanu zemlju pomogao da shvati da je sreća upravo ovde. U njegovoj zemlji. U njegovom gradu. Ulogu Santjaga iz romana Alhemičar koji mu je život dodelio da ukapira da je sreća tamo gde je srce, pomogla mu je u karijeri fotogarafa, gde je uspeo da radi sa velikim zvezdama iz sveta mode, poznatim svetskim kompanijama, blogerima, dizajnerima, sportistima… Dobitnik je nagrade jednog od najpoznatijih svetskih časopisa i imao je privilegiju da fotografiše u najpoznatijem svetskom muzeju. On ima samo 21. godinu i njegovo ime je Đorđe Bukvić, i sa njim šetamo kroz Veliki park
Foto : Privatna arhiva
Kako je tekla tvoja karijera fotografa tokom srednjoškloskih dana?
Prilično uzbudljivo, pomalo haotično, ali je tekla. Ogromna podrška u mom bavljenju modnom fotografijom paralelno sa srednjom medicinskom školom su mi, pored porodice, bili upravo profesori i na tome sam im neizmerno zahvalan. U Medicinskoj školi sam stekao odgovornost koja mi je kasnije bila od pomoći u modnoj industriji.
Foto : Bojan Kolundžija
Posle srednje škole upisao si medicinu u Australji. Zašto baš fakultet u toj zemlji? Reci nam nešto više o tome, o zemlji, studijama, studentskom životu…
Kada sam dobio stipendiju na australijskom kampusu Tafe za usavršavanje na medicini, logično je bilo pristati i krenuti „preko okeana“. U tom trenutku se to cinilo kao ispravna odluka, jer tada sam još trazio sebe i lutao za svojim srećnim kutkom. A onda sam shvatio da medicina nije nešto u šta želim da investiram svoje vreme i novac, a u isto vreme, nije to nauka koja bi mogla da se radi sa pola truda i izdvojenog vremena. Vratio sam se u Srbiju i shvatio da je taj srećan kutak za kojim sam tragao upravo ovde, ali da bih to shvatio, izgleda da je odlazak morao da se desi. Australija kao takva me nije zadržala, nije me kupila. To je moj lični dozivljaj iste, ali sam u isto vreme presrećan jer sam upravo tamo stekao prijatelje za ceo život. Imao sam priliku da upravo tim prijateljima pokažem i lepote Srbije.
Foto : Privatna arhiva
U Australji si radio za jednu poznatu svetsku kompaniju. O kojoj firmi je reč i o kakvom se angažmanu radi?
Tako je. Imao sam tu čast i privilegiju da sa 19, 20 godina radim Visual Merchandising za HUGO BOSS. To iskustvo mi je jako značilo, sto zbog poznanstava, to i zbog razvitka te neke komercijalne strane koju danas svaki umetnik mora da ima ako želi da živi od svoje umetnosti.
Foto : Bojan Kolundžija
Dok mladi u Srbiji sanjaju da odu iz zemlje, ti si se vratio, zašto?
Kao sto rekoh, sve u životu radim u cilju sopstvene sreće. Otišao sam u potrazi za srećom, da bih potom shvatio da sam ovde sve vreme predispoziciju za srećom imao, samo je bilo pitanje zrelosti do koje moram doći kako bih prigrlio sebe, svoj život sa svim plusevima i minusima. Danas ja zaista živim život kakav zelim da zivim, u telu čoveka kom sam se kao mlađi divio.
Foto: Privatna arhiva
Kaži nam nešto više o tvojoj karijeri profesionalng fotografa?
Ono sto mi je od početka bio cilj jeste da ne budem samo fotograf kome je sfera rada upravo i samo fotografija. Zahvaljujući poverenju svojih saradnika, profesionalizmu i kontaktima, za skoro svako snimanje na kome radim imam potpunu slobodu da organizujem kasting, učesnike, dizajnere, lokaciju… Danas ponosno mogu da kažem da radim i kao direktor fotografije za prestizni americki Gladys magazin i kao autor za Wall Street International, za koji sam uradio intervjue sa nekim od najprestiznijih imena u svetskoj modnoj industriji. Ne gradim karijeru, niti bogatim svoj CV/Portfolio putem instagrama, youtube-a i slicno. Smatram da su najozbiljniji i najbolji klijenti, poslovi upravo produkt jedne kvalitetne komunikacije, a ne instant, kakva je danas svakako dostupnija pomoću prethodno pomenutih mreža. Imati filter, ne pristajati na sve. Branding je jako bitna stvar, a graditi bilo kakvu karijeru je slicno uzgajanju deteta.
Foto: Privatna arhiva
Dobio si nagradu časopisa GLADIES za top 5 nacionalnih fotografija. Reci nam nešto više o tome.
Pre svega, cast mi je da uopste radim sa magazinom kakav je Gladys, koji se prodaje u celoj Americi, sto mi je zaista otvorilo put ka nekim tamošnjim klijentima i publicitetu. Prošle godine polaskan sam nagradom za Top 5 International Photographers. Takvo priznanje itekako znaci i prija dečku iz Srbije u dvadeset prvoj godini.
Foto: Privatna arhiva
Sa kojim domaćim i stranim kompanijama sarađuješ?
Ako bismo krenuli da nabrajamo sve, pisali bismo do sutra. Imao sam tu srecu da sa svim svojim prethodnim saradnicima imam i dalje sjajnu komunikaciju i saradnju. Ono sto je meni posebna satisfakcija jeste saradnja sa Cavallijem, Marianom Di Vaiem, najpoznatijem muskom blogeru danasnjice, Annom Pia Berti, Sirogojno Style kompanijom, italijanskim dizajnerom Mario Dice… Danas, moj krug saradnika nije suzen samo na modnu industriju, vec je iza mene i veliki broj snimljenih lifestyle komercijala, kao sto je kampanja za Favorit Casino, Airways Charter, Byblos, Porto Montenegro…
Foto: Privatna arhiva
Među organizatorima si jednog humanitarnog dešavanja u Crnoj Gori. O čemu je reč i koja je tvoja uloga u toj priči?
Vec četiri godine zaredom sam organizator jednog sjajnog eventa, koji pored modnog ima i humanitarni karakter. Rec je o Cruise Porter modnoj reviji, ciji sam i osnivac. U saradnji sa prijateljima i saradnicima iz crnogorskog Klinci Village Resort-a, svake godine realizujem ovaj divni projekat. Okupimo sjajne dizajnere, modele, umetnike generalno i na taj način svi, zajedničkim snagama, doprinesemo nekom višem, humanitarnom cilju.
Foto: Privatna arhiva
Dobio si dozvolu za slikanje u čuvenom muzeju Luvr u Parizu. Ispričaj nam nešto više o tom iskustvu?
Radi se o izlozbi koju sam imao u Luvru. Zahvaljujuci See Me kompaniji iz Njujorka, moja fotografija je bila izlozena u pariskom Luvru tokom The Exposure Awards izlozbe. Kasnije je ta ista fotografija usla u selekciju istoimene knjige, putem cije se prodaje donirao novac organizaciji Pencil of Promise za izgradnju skola u Africi.
Foto: Screenshot
Da li ćeš imati neku izložbu fotografija uskoro?
U martu ove godine u Beogradu ce se odrzati moja druga samostalna izlozba.
Foto: Privatna arhiva
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Ova godina je pocela savršeno – dva internacionalna, ogromna projekta na kojima cu raditi u Parizu i Milanu. Zeleo bih da se ostvarim kao kreativni direktor jedne kompanije, a do tada samo da živim ovaj život punim plućima, okružen mojim ljudima od ljubavi. Sve svoje dosadašnje ciljeve sam uspešno ostvario, tako da verujem i u sve sto dolazi, verujem u svoj trud i veru. Ne moze da ne bude dobro.
Foto: Privatna arhiva
Kada nekome pričaš o gradu ili ga dovodiš u Kragujevac, šta spominješ i na koja mesta ga vodiš?
Moram da izdvojim restoran Peron, u kom sam skoro sa Tamarom Nikolić Karić snimao specijalni projekat po imenu Poslednji voz za Moskvu. Peron je mesto u kom se osećam kao kod kuće. Dosta svojih saradnika sam zaljubio upravo u energiju ovog mesta.
Foto: Privatna arhiva
Koja je prva asocijacija na Veliki Park?
Definitivno srednjoškolski dani i letnje veceri, kada bih se sa prijateljima okupljao na klupama uz pivo i kokice.
