Na današnji dan 21 oktobra 1941 godine nemačka kaznena ekspedicija streljala je više hiljada građana Kragujevca i okolnih mesta, u znak odmazde za delovanje ustanika na području okupirane Srbije.
Nemci su, 21. oktobra 1941. godine objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen toga dana, a u saopštenju su naveli da je „zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10, a ranjeno 26 nemačkih vojnika“.
General Franc Beme zahtevao je od svojih trupa da od Kragujevca stvore zastrašujući primer, iako iz tog grada nije bilo napada na nemačke trupe. No, tu je jedino bio dovoljan broj talaca za osvetu koja je morala najteže da pogoditi stanovništvo, kako bi pokolebao ustanak u okupiranoj Srbiji.
Nemački vojnici, pomognuti od srpskih dobrovoljaca i Srpske državne straže sabrali su sve muške osobe iz Kragujevca između 16 i 60 godina, uključujući i đake 5. razreda kragujevačke gimnazije, i izabrali žrtve među njima.
Pesnikinja Desanka Maksiović je ubrzo po saznanju da su u Kragujevcu streljani i učenici napisala legendarnu pesmu „Krvava bajka“ posvećenu žrtvama ovog stravičnog zločina.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške…
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
