Plasman u finale Kupa Srbije ostaje nedostižan san za fudbalere Radničkog 1923. Bar za sada. Četa trenera Feđe Dudića je pred nikad ispunjenijim tribinama “Čika Dače” ove sezone nesrećno poražena od novosadske Vojvodine u polufinalnoj utakmici masovnijeg domaćeg takmičenja – 0:1 (0:0).
Brojni pehovi pratili su kragujevački sastav pre i tokom utakmice sa Novosađanima. Nedovoljno oporavljeni Kilijan Bevis i Dilan Ortiz utakmicu su počeli sa klupe, da bi tokom samog meča Šumadinci ostali i bez svog najboljeg strelca Milutina Vidosavljevića, ali i neumornog levog beka Tomislava Dadića. Da stvari budu gore, Ortiz koji je odmenio Vidosavljevića u samom finišu utakmice obnovio je povredu zadnje lože, ali je, s obzirom da je trener Dudić prethodno iskoristio sva tri bloka izmena, bio primoran da stegne zube i da vidno hramljući odigra poslednjih deset minuta utakmice.
Uprkos svim tim nedaćama koje su ih zadesile Kragujevčani su bili nadomak penal lutrije, ali im je poslednjim trenucima sudijske nadoknade vremena ponestalo koncentracije, što je kaznio štoper Novosađana Seid Karać, koji je pogotkom u drugom minutu sudijske nadoknade vremena odveo Vojvodinu u završnu bitku za trofej.
Sama uvertira u današnju utakmicu bila je fantastična. Odavno stadion “Čika Dača” nije bio tako ispunjen, što je samo znak da su Kragujevčani prepoznali važnost ovog po mnogo čemu istorijskog meča za klub iz srca Šumadije, koji nikada nije imao priliku da igra polufinale kup takmičenja. Nije izostala ni odgovarajuća koreografija, ovoga puta u bojama srpske zastave.
Izgleda da je veliki ulog utakmice učinio svoje, pa su obe ekipe ušle nešto rezervisanije u današnji susret. Novosađani su bili za nijansu angažovaniji u prvom delu utakmice, a prvi put su ozbiljnije pripretili na isteku 24. minuta, kada je posle povratne lopte Lazarevića, Ivanović iz idealne pozicije propustio priliku da savlada Lekovića, da bi u nastavku akcije Seri pogodio dobro postavljenog Ćosića na samoj gol liniji.
Okuražili su se potom malo i Kragujevčani, imali jednu obećavajuću kontru preko Aleksića posle koje su se spetljali pred gostujućim golom, pre nego što ih je presekla povreda najboljeg strelca Milutina Vidosavljevića, koji nije bio u stanju da nastavi utakmicu, te ga je zamenio još uvek “roviti” Ortiz. Pre nego što su igrači obe ekipe otišli na zaslužen predah, Kembel i Ivanović su pokušali da ugroze Lekovića, ali bez uspeha.
Brzonogi Norman Kembel pravio je dosta problema odbrani Radničkog 1923 na samom startu drugog poluvremena. Najpre je posle dobre lopte u prostor Vukana Savićevića u 46. minutu šutirao preko gola, da bi samo pet minuta kasnije propustio još izgledniju priliku, kada je nakon centaršuta Serija loše zahvatio loptu glavom.
Upravo je ta desna strane odbrane nekako bila najranjivija kod “crvenih” u drugom delu susreta, ali srećom pa sve centaršuteve igrača Vojvodine koji su stizali sa tog boka nije imao ko da iskoristi. Radnički je, pak, retko dolazio do prilike da ugrozi gol Novosađana, a i kada je to uspevao, bilo je uglavnom nakon prekida, kao što je to bio slučaj u 70. minutu, kada je posle centaršuta Ristića, Mitrović zahvatio loptu glavom, ali je ona na putu ka golu zakačila nekog od igrača novosadskog tima. Reklamirali su Šumadinci igranje rukom u toj situaciji, ali se pištaljka glavnog arbitra utakmice Momčila Markovića nije oglasila.
Da naporan takmičarski ritam polako uzima svoj danak kod fudbalera kragujevačkog tima, pokazala je i povreda neumornog Tomisilava Dadića, koji je u 76. minutu ustupio svoje mesto na terenu LJubiši Pecelju. Samo par minuta kasnije i Ortiz se požalio na bol u zadnjoj loži, ali je ipak morao da ostane na terenu do kraja budući da je stručni štab “crvenih” prethodno iskoristio sva tri raspoloživa termina za obavljanje izmena.
Tako su Kragujevčani praktično sa desetoricom igrača na terenu nastavili da pariraju Novosađanima i kada se činilo da će prvog finalistu kupa odrediti penali, Seid Korać je na centaršut Vukana Savićevića u drugom minutu sudijske nadoknade postigao gol koji je Novosađane odveo u finale masovnijeg domaćeg takmičenja.
Uprkos porazu, fudbaleri Radničkog 1923 su po završetku utakmice dobili aplauze sa tribina, što možda najbolje pokazuje koliko kragujevačka publika ceni sve ono što su trener Dudić i njegovi izabranici postigli u dosadašnjem delu sezone.
Šumadinci će imati svega tri dana da se fizički i psihički oporave od današnjeg poraza i pripreme se za gostovanje kruševačkom Napretku u utakmici 2. runde plej-ofa Mocart Bet Superlige, koja se igra u nedelju od 18 časova na stadionu “Mladost” pod Bagdalom.
RADNIČKI 1923 – VOJVODINA 0:1 (0:0)
KRAGUJEVAC
Stadion: “Čika Dača”.
Gledalaca: 12 000.
Sudija: Momčilo Marković (Beograd)
Pomoćnici: Uroš Stojković, Bojan Banović (obojica iz Beograda).
Strelac: Korać u 90+2. minutu.
RADNIČKI 1923: Leković, Ćosić, Simović, Mitrović, Dadić (od 76. Pecelj), Ristić, Aleksić, Vižđi (od 60. Zorić), Gluščević, Đurić (od 60. Bevis), Vidosavljević (od 31. Ortiz). Trener: Feđa Dudić.
VOJVODINA: Carević, Lazarević, Korać, Crnomarković, Đorđević (od 90. Mateus), Petrović, Savićević, Kembel (od 68. Radulović), Zukić (od 78. Vukanović), Seri, Ivanković. Trener: Božidar Bandović.
