SSP Kragujevac : Maternji jezik kao tačka prepoznavanja

Povodom Svetskog dana maternjeg jezika u ime Gradskog odbora SSP-a u Kragujevcu saopštenjem koje prenosimo u celosti, obratila se članica Radica Nenadović :

„Za Međunarodni dan maternjeg jezika Unesko je proglasio 21. februar. Dvadeset prvi februar izabran je kako bi se očuvalo sećanje na taj dan 1952. godine, kada su u Daki stradali studenti, koji su protestovali jer njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.  Tog dana,  na prigodan način, slave se jezici sveta, tačnije:  ljubav prema maternjem jeziku, ali i jezičke različitosti. Srbija i danas posebno čuva bogatu jezičku raznolikost koja je vekovima prisutna na ovim prostorima.
Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na upotrebu maternjeg jezika. On je deo kulturnog identiteta naroda, najmoćnije sredstvo komunikacije, koje valja negovati i pažljivo čuvati. Ne samo danas, već svakog dana, moramo se suprotstavljati opštoj jezičkoj zbrci, tako što nećemo dozvoliti da nas raznolikost udaljava, već, naprotiv, da nas motiviše za zbližavanje i upoznavanje. U skladu sa tim, Unesko promoviše geslo: „Usvoji neki jezik”.
Jezik je ozbiljan svedok o realnim kulturno-obrazovnim okolnostima: on je, jednostavno, pisani trag postojanja ili odsustva jezičke sistematizacije, obrazovnog sistema jedne zemlje ili odnosa prema jeziku. Zbog  toga, već u najmlađem uzrastu,  decu treba učiti lepim rečima i   čitanju, kako bi mogli da naprave razliku između književnog teksta i svakodnevnog govora, kome su neprestano izloženi slušajući ga sa malih ekrana, na ulici ili u kući.
Danas smo često svedoci ogrešenja o pravila našeg jezika, koji sve više govore o stepenu kulture i pismenosti. Reči koje se  koriste u našem divnom jeziku, mute slike, a rečenicama pojmove i sadržinu, sve više podsećajući na stil vašarskog opsenarstva. Već samo osluškivanje reči koje čujemo u svakodnevnom govoru, dovodi nas do zaključka da neka nova forma izražavanja stvara oskudicu emocija, misli i racionalne selekcije gledanja na svet. Multimedijalni sadržaji, koji su dostupni svima, a naročito mladim generacijama, obiluju iskvarenim i zbunjujućim izrazima, koji se prihvataju kao ispravni.  Umešnost govora i izražavanja se sakati, podvodeći se pod „napretkom“ , a u stvari, krije namernu nebrigu, moralno i mentalno propadanje.
Zbog toga,  vratimo se korišćenju bogatih reči našeg jezika, koje svojom raznovrsnošću mogu dočarati  velike radosti i duboke tuge, slike i muziku, oblike, svet i prirodu, stvarnost i maštu, dajmo ga na poklon svetu koji nas okružuje, uvećajmo mu vrednost izrazima drugih jezika, ne menjajući svoje, oživimo ga i čuvajmo,  ne bismo li tako, lepotom govora, sačuvali.“

Post Author: Milan

Ostavi komentar