U subotu 23. februara sa početkom u 20 sati u na sceni Kutija šibica Studentsko-kulturnog centra u Kragujevcu nastupiće poetski kabare GRBAVE TANGE. Tim povodom prošetali smo Velikim parkom sa članom tog kabarea, poznatim stand up komičarom, scenaristom emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, tvorcem šaljivog formata „Mali Marko“ na Radio S i piscem satiričnih izdanja, Miodragom Stošićem i postavili mu par pitanja na klupici našega portala
Možete li nam nešto reći više o vašem bendu Grbave Tange i zašto baš taj naziv?
„Grbave Tange“ su komični bend koji je nastao kao potreba da se pojedine humorističke ideje izraze u formi muzike. U svetu postoji mnogo primera muzičke komedije. Bend „Tenacoius D” kojeg predvodi glumac DŽek Blek, Tim Minčin, muzičar iz Australije kao i bend Rikija DŽervejza “Forgone Conclusion”. Naziv potiče od izraza „grbave tange“ koji kod nas opisuje jako neprijatne i čudne situacije u kojima se čovek može naći, a koje su teme pesama. Vremenom, bend je počeo da se bavi i ozbiljnijim pesmama, posebno nakon izlaska moje knjige poezije „Mis mokre oči“.
Bavite se stand up komedijom. Po vašem mišljenju kakav je njen status danas u kulturnom životu Srbije?
Stand up je na Balkanu dugo delio sudbinu svih formi koje jesu vid scenske umetnosti ali se izvode u neformalnim prostorima. Tu spadaju i koncerti alternativne muzike, slem poezija i mnogo toga još što nije uspevalo da se razvije kod nas jer naš čovek, kada dođe u kafanu ne voli baš da bude koncentrisan i trezan. Danas ova forma postoji, ali se publika nije uvećala do onih granica kao na Zapadu. I dalje nastupa dvadesetak ljudi u zemlji, radnim danima i naravno za mnogo manje pare od svih ostalih ljudi sa scene.
Pišete aforizme koji se mogu čitati nedeljom u Večernjim Novostima, po vašem mišljenju koliko su mladi zainteresovani za satiru i da li su društvene mreže pomoglo i odmogle u tome?
Imali smo onog glumca, Predraga Milinkovića, koji se pojavio u preko 300 filmova ali nikad nije imao glavnu ulogu. Satira kod nas liči na njegovu sudbinu. Svi vole da čuju par aforizama, priču (ako je kratka), možda neku pesmu… Ali tu se ljudi umore. Na sreću, i dalje postoje autori koji koriste Internet i moderno doba u svoju korist i čije se knjige prodaju jako dobro a materijal postaje deo i nekih satiričnih TV emisija.
Društvene mreže su svakako dobra stvar ali one čine u satiri istu štetu kao i u svim drugim sferama – stvaraju privid toga da je sve što se napiše jednako vredno.
Šta želite poručite šetačima , a šta onima koji.sede na klupi u Velikom Parku koji se nalazi preko puta SKC/a u kome vi nastupate?
Parkovi su, pored kafana, najstarije i najiskrenije srpske institucije, i ja bih najradije svima poručio po vinjak i pivo. Naš program je zabavnog karaktera ali se trudimo da naše poruke budu humane, da inspirišu ljude na kvalitetniji život i na nepristajanje na mediokritet kojim nas zasipaju za svih strana. Možda je najkonkretnija poruka ona iz pesme „Krupna riba“:
„…u moru ajkula ne budi ajkula
Koliko god da vetar šiba
U svetu prosjaka ti uvek budi car
U moru ajkula, ne budi ajkula
Budi uvek krupna riba
To nije isto da, ali baš u tom je stvar…“
