Za svaki događaj u oblasti kulture održan u ovoj godini uloženo je prilično truda jer nismo želeli da odustanemo i publici uskratimo zadovoljstvo da prati zbivanja na kragujevačkoj kulturnoj sceni pa makar to bilo i u digitalnoj formi, rekao je Miljan Bjeletić, član Gradskog veća za kulturu gostujući u emisiji Mozaik Radio-televizije Kragujevac.
Do kraja godine pred nama je još pregršt lepih događanja ukoliko bude bilo mogućnosti da se realizuju po predviđenom planu, među kojima i nova manifestacija Dani ruske kulture, najavio je Bjeletić. Pri Narodnoj biblioteci ove godine otvoren je i ’’Ruski kutak’’ a sve u nameri da rusku kulturu približimo građanima Kragujevca, biće organizovane i književne večeri i slični sadržaji u zavisnosti od epidemiološke situacije.
On se osvrnuo na neke od događaja koji su se nedavno završili kao što je festival Međunarodno bijenale likovne umetnosti ’’Artija’’koji je privukao umetnike iz Meksika, Južne Afrike, Japana, Skandinavije. Pored kvalitetnog programa za ovogodišnji OKTOH, Bjeletić je istakao multimedijalnu izložbu Ane Petrović i nedavno završenu Zorana Ignjatovića . U organizaciji Spomen parka ’’Kragujevački oktobar’’ realizovana je izložba ’’Jasenovac – pravo na nezaborav’’. Narodni muzej je u zdanju Stare skupštine postavio novu stalnu postavku o prestoničkom i skupštinskom periodu Kragujevca i virtuelno razgledanje Miloševog konaka. Ne treba zaboraviti ni događaje koji nisu bili toliko vidljivi ali su veoma bitni za razvoj kragujevačke kulturne scene a radi se o otkupu 1800 knjiga izdavača Ustanove kulture Koraci, za biblioteke u Srbiji. U izdavačku delatnost krenuli smo od nule i trudili se da stvorimo nešto važno i veliko a ovo je najbolji pokazatelj da smo na dobrom putu i da postoji prostor da se izdavačka delatnost i dalje razvija, rekao je Bjeletić.
Govoreći o planovima za narednu godinu, Bjeletić je istakao da predloženi budžet za kulturu daje nadu da će i naredne godine Kragujevac imati dinamičan kulturni život. U planu su neki novi događaji koji će obogatiti kulturni život Kragujevčana, ali i neki infrastrukturni radovi kao što je izgradnja dečijeg amfiteatra iza zgrade Dečije biblioteke za programe na otvorenom namenjene za decu i mlade. U saradnji sa FILUM-om i Kancelarijom za mlade kreiraćemo programe namenjene različitim ciljnim grupama za izvođenje na otvorenom, jer u skladu sa epidemiološkom situacijom takve scene će imati svrsishodnost. U planu je postavljanje mobilnih letnjih scena kao što je scena u Velikom parku biće kod Fontane kod Kamenog mosta, u parku u Ilinoj vodi i na još nekim lokacijama kako bismo zadovoljili potrebe šire javnosti i stvorili povoljniji i lepši ambijent u gradu. To je potreba a kraljni cilj jeste stvaranje nove publike i veća kulturna ponuda. Jedan od važnijih projekata za narednu godinu jeste rekonstrukcija legata Ljubice Filipović, objekta površine nešto više od sto kvadrata sagrađenog dvadesetih godina prošlog veka kako bi se sačuvao duh starog Kragujevca a drugi deo objekta biće prilagođen za književne večeri i slične sadržaje. Imamo spremne projekte kojima bismo mogli da apliciramo ka međunarosnim fondovima a bili bi od značaja za očuvanje kulturnog nasleđa Kragujevca, dodao je Bjeletić.
Govoreći o Planu razvoja kulture za period 2021. do 2025. godine, Bjeletić je istakao da postoji dobra osnova za izradu važnog strateškog dokumenta kao što je prethodini, kako bi se utvrdilo šta je do sada realizovano, pozvaćemo se i na nacionalnu strategiju razvoja kulture, na strategiju razvoja grada Kragujevca, na rezultate istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka na temu kulturnih potreba i navika Kragujevčana.Pred nama je poprilično dobra baza za kreiranje sveobuhvatnog dokumenta koji očekujemo da bude završen do polovine sledeće godine.
