Posle tri meseca opsade 1521 godine, španske snage predvođene Kortezom ušle su u glavni grad države Asteka – Tenochtitlan.
U boju na uzvišici Mišar kod Šapca 1806 godine gotovo desetostruko malobrojniji Srbi su u Prvom srpskom ustanku do nogu potukli Turke. Bila je to odlučujuća bitka za ustanike, koji su imali 5.000 pešaka, 2.000 konjanika i četiri topa, protiv turske vojske od najmanje 40.000 pešaka, naoružanih i artiljerijom. Nastojeći da uguši ustanak, Porta je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman-pašom Skopljakom. Ustanički vođa Karađorđe Turke je dočekao na Mišaru, gde je izgradio šanac, a konjica je ostala u šumi da udari u bok i pozadinu neprijatelja. Prvi turski napad je odbijen, a zatim su stupili u dejstvo konjica i ušančeni ustanici. Turci su se uz velike gubitke panično povukli, pri čemu su se mnogi podavili u Savi, pokušavajući da se prebace u Srem.
U Londonu je 1899 godine rođen reditelj Alfred Hičkok. Jedan je od majstora filmske montaže i ambijenta, naročito poznat po režiji filmova kriminalne sadržine. Iako nikad nije dobio Oskara za režiju, dobitnik je prestižne nagrade „Irving Thalberg“ 1967. godine. Godine 1980, engleska kraljica Elizabeta proglasila ga je vitezom, a nekoliko meseci potom preminuo je, ostavivši iza sebe preko 60 filmova. Najznačajnija dela: „Čovek koji je mnogo znao“, „Rebeka“, „Prozor u dvorištu“, „Pozovi M radi ubistva“, „Ptice“, „Psiho“, „Nevolje sa Harijem“…
Mustafa Kemal Ataturk izabran je 1923 godine za prvog predsednika Turske. Izvršio je progresivne reforme države koje su iz korena izmenile lik zemlje – proklamovana je jednakost svih građana, izvršena agrarna reforma, ukinut halifat, doneti savremni zakoni, izvršena reforma jezika i pravopisa, zabranjeno nošenje fesa… Reforme su nailazile na otpor, ali ga je on energično gušio. Njegova spoljna politika podrazumeva prijateljske odnose sa susedima (Balkanski savez od 1934. uglavnom je njegovo delo) i čuvanje nezavisnosti Turske.
Američki mikrobiolog Selman Vaksman otkrio je 1944 godine streptomicin, lek koji će doprineti uspešnom lečenju tuberkoloze. Vaksman je uspeo da izoluje kulturu plesni – streptomices griseus – iz koje je dobio streptomicin. Dve godine kasnije, počela je industrijska proizvodnja ovog antibiotika koji je spasao život milionima ljudi širom sveta. Za svoj pronalazak Vaksman je dobio Nobelovu nagradu 1952. godine.
