Skokom sa mosta u Beogradu samoubistvo izvršio pisac Branko Ćopić

Tomas Džej Martin patentirao je 1872 godine aparat za gašenje požara.

Rođen je 1911 godine Tenesi Vilijams, američki dramski pisac i pesnik. Dela: „Staklena menažerija“, „Tramvaj zvani želja“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Tetovirana ruža“…

Samoubistvo je 1984 godine izvršio srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnuti pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koji je pisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a u Narodnooslobodilačkom ratu učestvovao je od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata objavio je zbirke pripovedaka „Pod Grmečom“, „Borci i bjegunci“ i „Planinci“. Njegova prozna dela prožeta su lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi zavičajnog Grmeča i Podgrmečja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: „Bojna lira pionira“, „Put u vedrinu“, priče „U svetu leptirova i medveda“, „Bosonogo đetinjstvo“, zbirke pesama „Ognjeno rađanje domovine“, „Ratnikovo proljeće“. Poslednjom zbirkom pripovedaka, „Bašta sljezove boje“, za koju je dobio Njegoševu nagradu, vedri, čak vetropirasti Ćopić, kako su ga mnogi doživljavali, predstavio se kao pisac izuzetne misaonosti i stila, ali i kao razočarani čovek obuzet melahnolijom i sumornim slutnjama, pišući u uvodu knjige o strepnji od „crnih konjanika“ – ubica španskog pesnika Garsije Federika Lorke i svog prijatelja iz mladosti, pisca Zije Dizdarevića. Ostala dela: romani „Prolom“, „Gluvi barut“, „Ne tuguj, bronzana stražo“, „Osma ofanziva“, zbirke pripovedaka „Rosa na bajonetima“, „Surova škola“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“.

Majk Tajson osuđen je 1992 godine na deset godina robije zbog silovanja.

Umro je 1993 godine srpski pozorišni i filmski glumac Taško Načić, majstor komedije i groteske. Proslavio se u matičnom pozorištu „Atelje 212“ sjajnim ulogama u „Kralju Ibiju“, „Radovanu III“, „Čudu u Šarganu“, „Kafanici sudnici, ludnici“ i u mnogim filmovima, među kojima je najzapaženija bila rola u „Davitelju protiv davitelja“.

U vazdušnom duelu dva jugoslovenska „Miga 29“ protiv 24 agresorska aviona, 1999 godine poginuo je pilot major Zoran Radosavljević, prva žrtva među našim pilotima od početka agresije NATO na Jugoslaviju. Pošto je, kao i Radosavljević, prethodno lansirao projektile na neprijateljske aparate, izbegavši pri tom tri rakete – major Nebojša Nikolić morao je da iskoči iz kabine kad je njegov avion pogođen. Jugoslovenski mediji objavili su da su tog dana piloti i Protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborili četiri borbena aviona NATO.

Post Author: Milan

Ostavi komentar