Rođen je Oskar Davičo

Rođen je 1909 godine srpski pisac jevrejskog porekla Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi levičarskih pisaca nadrealista. U vreme nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama „Višnja za zidom“, „Nastanjene oči“, Flora“, „Tropi“, „Kairos“, „Trema smrti“, romani „Pesma“, „Beton i svici“, „Radni naslov beskraja“, „Ćutanje“, „Gladi“, „Tajne“, „Bekstva“, „Zavičaji“, „Gospodar zaborava“.

Posle dva meseca mučenja, ekspedicija britanskog istraživača Roberta Falkona Skota stigla je 1912 godine na Južni pol, ali četiri nedelje nakon norveškog istraživača Roalda Amundsena. Razočaranim i izmorenim članovima ekspedicije preostalo je samo da se pripreme za dugačak i težak povratak u bazu. Tom prilikom, Skot je stradao zajedno sa svojim drugovima Vilsonom, Otsom, Bauersom i Evansom.

Engleski književnik Radjard Kipling preminuo je 1936 godine u 71. godini. Kipling je rođen u Bombaju u Indiji, gde je dugo živeo. Objavio je veliki broj knjiga pesama, pripovedaka i nekoliko romana. Iako je rado pisao o deci i za decu („Izistinske priče“ 1902), kao i priče o životinjama („Knjiga o džungli“, 1894/95), on je pesnik britanskog imperijalizma. Teme njegovih pripovedaka i romana najčešće su iz angloindijskog društvenog života („Kim“, 1901) i britanske trgovačke i ratne mornarice. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1907. godine.

Od povreda je 1939 godine umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle policijski insceniranog sudara u Beogradu tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih antifašističkih manifestacija u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Tokom studija u Francuskoj postao je član njene komunističke partije i predsednik naprednog udruženja „Clarte“ (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija, pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv Šestojanuarske diktature i bio veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju Narodnog fronta za borbu protiv fašizma.

Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je 1999 godine Vilijama Vokera „personom non grata“, a Vuk Drašković i trojica funkcionera Srpskog pokreta obnove ušli su u Saveznu vladu.

Post Author: Milan

Ostavi komentar