Rođen je 1749 godine Johan Volfgang fon Gete, najveći nemački pesnik i jedan od najvećih pesnika u svetskoj književnosti. Pripada nemačkoj klasici. Liberalnih pogleda, humanista po ubeđenju, delao je svestrano, bavio se i prirodnim naukama i slikarstvom. Dela: „Faust“, „Herman i Doroteja“, „Poezija i stvarnost“, „Godine učenja Vilhelma Majstera“, „Godine putovanja Vilhelma Majstera“… Preveo je na nemački „Hasanaginicu“ u desetercu i još neke naše narodne pesme. Poznavao se sa Vukom Karadžićem i pisao je oduševljene prikaze o našoj narodnoj poeziji.
Od rana u bici na Deligradu, umro je 1813 godine srpski junak iz Prvog srpskog ustanka, Jovan Kursula, megdandžija opevan u narodnim pesmama. U nizu bitaka istakao se junaštvom, posebno u boju na Crnom vrhu 1809, kad su Turci pod komandom Alije Gušanca pokušali da prodru u Gružu i Jasenicu, i u septembru 1810. na Varvarinskom polju, kad je junaštvom zadivio i Turke i ruske dobrovoljce koji su se borili na strani Srba.
Umro je1960 godine srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Filozofski fakultet završio je u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, uređivao je više časopisa, od kojih je najznačajniji „Misao“. Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama, „Posmrtne počasti“, prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i osećanje smrti. Kasniji stihovi misaono su složeniji, ali i u njima preovladava rezignacija. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog – posebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijama Šekspira. Ostala dela: zbirke pesama „Dani i noći“, „Okovani slogovi“, „Stihovi“, „Pesme“, knjige eseja „Razgovor o književnosti“, „Ogledi iz estetike“.
Umro je 1991 godine bivši patrijarh srpski German (svetovno ime Hranislav Đorić pre nego što se 1951. zamonašio u Studenici), koji je u vreme komunističke diktature Josipa Broza bio na čelu Srpske pravoslavne crkve, u jednom od najtegobnijih perioda njene duge istorije. Bogoslovski fakultet studirao je u Beogradu, a prava u Parizu. Posle smrti patrijarha Vikentija 1958, izabran je za crkvenog poglavara. Zbog teške bolesti, 2. decembra 1990. na njegovo mesto izabran je patrijarh Pavle.
