Kristofor Kolumbo stavio je 1492 godine prvu napomenu o duvanu u svoj dnevnik. Duvan je inače tek u XVI veku prenesen iz Amerike u Evropu, a potom i na ostale kontinente.
Umro je 1630 godine Johan Kepler, nemački astronom, matematičar i fizičar. Sa svoja tri zakona o kretanju planeta Kepler je konačno utvrdio valjanost heliocentričnog sistema i postavio temelje novoj astronomiji. Anticipirajući infinitezimalnu metodu, izračunao je površinu i zapreminu geometrijskih tela koja do tada nisu bila proučavana.
Rođen je 1846 godine srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao „fruškogorski slavuj“. Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (Bratislava), počeo studije medicine u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze i u 29. godini umro u rodnom Čereviću u Sremu. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. prostih pesama, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1896. objavio „Pesme“. Pisao je i pripovetke i prevodio Fridriha Šilera, Johana Volfganga Getea i Hajnriha Hajnea.
Njegova svetost patrijarh srpski Pavle preminuo je 2009 godine u 10:45 na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde se lečio dve godine. Patrijarh srpski Pavle bio je poglavar Srpske pravoslavne crkve. Njegovo puno ime i titula glasi Njegova svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački, Patrijarh srpski G. Pavle. Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, srez Donji Miholjac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj), u zemljoradničkoj porodici. Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Rano je ostao bez roditelja – otac je otišao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se kući da umre“ kad je dečaku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativši da je dete „vrlo slabačko“, poštedela ga je seoskih poslova i tako mu omogućila da se školuje: iako je mali Gojko bio sklon „predmetima gde ne mora da memoriše, kao što su matematika i fizika“, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija. Posle završene niže gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936), došao je u Beograd, gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija, a Bogoslovski je završio i tu ga zatiče Drugi svetski rat. Da bi se izdržavao, radio je na beogradskim građevinama, što mu nije odgovaralo zbog slabog zdravlja. Na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića, odlazi u ovčarsko-kablarske manastire, gde je proveo ostatak rata i gde počinje svoj monaški život. Godine 1990, 3. decembra, izabran je za patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Novi 44. patrijarh SPC tada je rekao: „Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.“
