Rođen je 1864 godine srpski pisac cincarskog porekla, Alkibijad Nuša, poznat kao Branislav Nušić, najveći srpski komediograf, član Srpske kraljevske akademije, koji je briljantno naslikao srpsku provinciju pod dinastijom Obrenovića i Beograd s početka 20. veka i između dva svetska rata. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme „Dva raba“. Učestvovao je kao dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a u Prvom svetskom ratu prešao je sa srpskom vojskom preko Albanije. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Njegova dela suvereno su vladala repertoarom srpskih pozorišta između dva rata, a i sada su dosta igrana kod nas i u svetu. Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Ujež“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske večeri“, „Opštinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Pučina“, „Iza božjih leđa“.
Crna Gora objavila je 1912 godine rat Turskoj i istog dana napala položaje Turaka kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat. Posle krvavih borbi – u kojima su gubici zaraćenih strana dostigli bezmalo 300.000 ljudi – Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska su u maju 1913. srušile tursku vlast na Balkanu i proterale Turke iz Evrope.
Komandant Drugog bataljona 10. puka, srpski major Dragutin Gavrilović, izdao je 1915 godine zapovest braniocima Beograda – Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona 10. puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu pred agresijom Nemaca, Austrijanaca i Mađara: „Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja… Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu!“. U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen.
Bolivijske gerilske snage, predvođene revolucionarom Če Gevarom, poražene su 1967 godine u okršaju sa specijalnim odredom bolivijske armije. Če Gevara je bio ranjen, zarobljen i sledećeg dana pogubljen.
U tesnacu Žuta Greda na putu Nikšić-Titograd, milicija je 1988 godine silom sprečila Nikšićane da se u Titogradu (sadašnja Podgorica) pridruže mitingu na kojem je zahtevana ostavka rukovodstva Crne Gore.
