Izašao je prvi broj „Politike“

Osnovano je 1869 godine Srpsko poljoprivredno društvo, radi širenja stručnih znanja među seljacima, koje je postojalo do 1946, kad ga je ukinula komunistička vlast.

Umro je 1899 godine srpski socijalista Vasa Pelagić, prvi pobornik ideje o socijalizmu u Srbiji i na Balkanu. Ideju o socijalizmu u utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866 i tada je na Moskovskom univerzitetu studirao medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, gde su školovani sveštenici i učitelji, odakle ga je zbog slobodoumnih školskih programa 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoć spasao 1871. i došao u Srbiju. Učestvovao je u bosansko-hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije, čak zatvaran u ludnicu, a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, čitane u svim delovima srpstva, štampane su još za Pelagićevog života u oko 250.000 primeraka i odigrale su veliku prosvetiteljsku misiju. Dela: „Istorija bosansko-hercegovačke bune“, „Odgovor na četiri društvena pitanja“, „Spas Srbije i srpstva“, „Socijalizam i osnovni preporođaj društva“, „Nauka i radni narod“, „Blagodatnik“, „Preobražaj škole i nastave“, „Nova nauka o javnoj nastavi“, „Umovanje zdravog razuma“, „Poslanica bogu“, „Koliko nas košta bog i gospodar“, „Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje“.

Izašao je 1904 godine prvi broj „Politike“, koja je, zahvaljujući raznovrsnosti, odmerenosti, nepristrasnosti i informativnosti, postala najčitaniji srpski dnevni list. Tome je posebno doprinelo geslo „Politike“ da – u konkurenciji mnogih listova koji su neskriveno navijali za režim ili za pojedine političke stranke – pre svega poštuje činjenice i drži distancu prema svima, nastojeći da ne bude predaleko od vlasti, ali ni preblizu, geslo koje je dugo važilo u toj novinskoj kući. List je osnovao Vladislav Ribnikar, koji je bio i prvi urednik.

Umro je 1978 godine srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme „Stojanka majka Knežepoljka“. Posle Drugog svetskog rata, bio je direktor drame u Sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće „Prosveta“. Dela: roman „Ponornica“, poeme „Ševa“, „Zbor derviša“, drama „Svjetlo na drugom spratu“, komedije „Dijelidba“, „Večera“, soneti „Ocvale primule“.

Post Author: Milan

Ostavi komentar