Umro je 1878 godine srpski trgovac i dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac, jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi, koji je sav imetak zaveštao za prosvećivanje naroda. Njegova zadužbina školovala je mnoge đake, izdala veliki broj knjiga i časopisa i podigla Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu. Zbog sukoba s knezom Milošem Obrenovićem, prešao je u Pančevo, gde je nastavio da trguje, a po povratku u Srbiju, bio je jedno vreme savetnik kneza Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja. Kao privrženik dinastije Karađorđević, u vreme kneza Milana Obrenovića osuđen je na tamnicu, što je ubrzalo njegovu smrt.
Rođen je 1894 godine srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnošću stila i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa staroslovenskim motivima, ulazeći eliptičnim i prividno arhaičnim izrazom u virove strasti i „tamne vilajete“ ljudske prirode. Dela: pesme „Lirski krugovi“, pripovetke „Iz tamnog vilajeta“, libreto „Međuluško blago“, drame „Kod večne slavine“, „Nedozvani“, „Gazda-Mladenova kći“.
Austrougarski car Franc Jozef I je 1908 godine uz podršku Nemačke proglasio aneksiju Bosne i Hercegovine, u nameri da stvori bazu za dalje prodiranje Austro-Ugarske ka istoku, što je izazvalo tešku međunarodnu krizu. Da bi izbegle rat, sile Antante izvršile su žestok pritisak na Srbiju, prinudivši je da izjavi kako aneksija tih srpskih zemalja ne zadire u interese Srbije.
Mučkim napadom s leđa na Srbiju – suočenu s ofanzivom nemačkih i austrougarskih trupa – Bugarska se 1915 godine uključila u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila.
Bivši jugoslovenski predsednik, Slobodan Milošević, priznao je 2000 na Radio-televiziji Srbije izborni poraz i čestitao pobedu novom šefu države – Vojislavu Koštunici.
