Jelena Đukanović:Kragujevčanka čije su kreacije deo svetskih modnih revija

Na nedavno završenoj Beogradskoj nedelji mode, svoju diplomsku kolekciju predstavila je mlada, talentovana Kragujevčanka -Jelena Đukanović. Već prilikom pregleda njene prve kolekcije, bilo je očigledno da se njen rad izdvaja, ne samo među njenim kolegama, već i dizajnerima širom Evrope: njen portfolio, bez sumnje, krije spoj nesvakidašnjih rešenja.

Nakon završene Prve kragujevačke gimnazije i osvojene stipendije na milanskoj Akademiji za modu i dizajn „Accademia del Lusso“, njeno putovanje kreće zanimljivim tokom.

Diplomirali ste kao najbolji student generacije i upisali master studije u Milanu na jednom od najprestižnijih fakulteta za dizajn Istituto Marangoni, a svoj praktičan rad započeli već na drugoj godini osnovnih studija. Koliko je za vas bilo teško uskladiti sve obaveze?

Kada ste na fakultetu, a pri tom studirate nešto što je kreativno, normalno je da poželite da zavirite u realan svet i vidite čitav proces iz drugog ugla. A kada vam se takva mogućnost pruži, prihvatite je i ne razmišljate mnogo o drugim stvarima. Imala sam tu sreću da moj rad prvenstveno primete profesori, a kada započnete saradnju sa ljudima koji su profesionalci, ne možete sebi dati komfor i da ne date sve od sebe. Jednostavno, svojim radom opravdavate svoje mesto i započetu saradnju. Svi dalji projekti, nagrade ili pohvale, neprestano pokreću i odvode u druge dimenzije.

U međuvremenu ste svoj rad predstavili na mnogobrojnim modnim dograđajima. Gde vas je odvela prva kolekcija i šta vas je inspirisalo za njen nastanak?

Prva realizovana kolekcija nastala je kao eksperiment na fakultetu. Početak cele priče bila je igra krojeva i konstrukcija. Geometrijski oblici, forme različitih dimenzija bili su inspirisani prirodnim fenomenima našeg područja medjutim, tokom vremena, sve je postalo mnogo kompleksnije.. Često je teško dati odgovor na pitanje šta me je konkretno inspirisalo, jer se moja inspiracija zasniva na osećaju koji proizilazi iz različitih iskustava koje sam stekla u životu. Ili ideja koje mi dolaze prilikom čitanja knjiga ili gledanja fotografija. Istraživanje, crtanje, a potom čitav proces realizacije, činili su jedan san iz koga se ne budite dok ga ne završite. A kada vidite prvi realizovani komad, momenat kada crtež oživite i date mu treću dimenziju, je trenutak kada shvatite da je san stvarnost. Tada krećete na putovanje i nikada ne znate krajnu destinaciju.

Vaši intervjui objavljeni su u modnom časopisu Grazia, ali prilikom finalnog dela evropskog takmičenja mladih dizajnera, na Serbia Fashion Week-u. Vaši modeli bili su primećeni od strane svetskih dizajnera i kritičara i objavljeni u Italijanskom Vogue-u, šta to za vas predstavlja?

Kada se bavite dizajnom uvek se čini da postoje stvari koje izgledaju nedostižno. Upravo proces stvaranja i ponovnog istraživanja predstavljaju pokretač. Kada vidite svoje modele objavljene u različitim časopisima dobijate povratnu informaciju. Ne, u smislu promovisanja, već što je vaš talenat primetio neko ko se ozbiljno time bavi. Takva stvar može biti jedino podsticaj za nešto veće. Iza svake dobre stvari, stoji nešto još bolje. Tako da mi je ta naslovna strana omogućila reviju u Berlinu, a potom izložbu u Düsseldorf-u, Bologni…

Osim revije na Belgrade Fashion Week-u i Serbia Fashion Week-u, imali ste reviju i u Milanu. Koliko je to iskustvo bilo drukčije, da li ste imali tremu?

Svaka prilika da predstavite svoj rad, bez obzira na mesto održavanja, ima svoju posebnu draž i svaka donosi neuporediva iskustva. To su situacije u kojima se jednostavno snađete, a kasnije kada se okrenete shvatite koliko ste profesionalno odgovorili na zadatak. Trema u svom osovnom obliku ne postoji. Smatram da ona proizilazi iz nesigurnosti, a kada udjete u proces na nekom konkursu i stignete na kraju do revije, nemate baš mnogo prostora za tremu i nesigurnost. Naravno, pozitivno ushićenje, žmarci zbog milion drugih stvari u backstage-u su uvek prisutni, ali to sigurno nije nešto što bih protumačila kao „tremu“.

Koji su vaši planovi za bližu budućnost?

Ne volim da pravim planove za svoju budućnost, jer je mnoge stvari skoro nemoguće isplanirati. Posebno danas, kada se sve brzo menja. Recimo da mi je trenutni cilj još diploma, a paralelno sa tim ostvarivanje sebe kao dizajnera i istraživanje modnog sistema u različitim zemljama. Funkcionisanje i život u drugoj državi, upoznavanje kultura i naroda, drugačiji način života je nešto što me uvek motiviše. Takva motivacija je dobra podloga za inspiraciju, a svaka nova inspiracija donosi novi san i potpuno novo sagledavanje sopstvenog univerzuma.

Post Author: Milos Ristic

Ostavi komentar