Na današnji dan, 11 avgusta 1456. , umro ugarski vojskovođa Janoš Hunjadi. Kao erdeljski vojvoda uspešno ratovao protiv Turaka, a 1456. doprineo razbijanju turske opsade Beograda. Neposredno posle toga, umro od kuge u Zemunu. U srpskim narodnim pesmama spominje se kao Sibinjanin Janko.
Holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri, rođen 11 avgusta 1858. Nobelovu nagradu dobio za otkriće vitamina B.
Druga beogradska gimnazija osnovana je 11 avgusta 1870. Ukaz o osnivanju donelo je namesništvo tada maloletnog kralja Milana (do 1882. knez) – prvobitno pod nazivom Palilulska polugimnazija. Zgrada gimnazije tokom većeg dela njenog postojanja nalazila se na mestu današnje nove zgrade „Politike“. Srušena je zbog gradnje ove višespratnice 1960. Sve vreme je bila jedna od elitnih škola u Srbiji, a to je i danas ustanova koja nastavlja njenu tradiciju – Filološka gimnazija na Zelenom vencu. Danas je ona – škola od posebnog nacionalnog značaja – zajedno s Matematičkom gimnazijom i Karlovačkom gimnazijom.
Američki industrijalac škotskog porekla Endru Karnegi, koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, najčešće u osnivanje javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britanij, uro 11 avgusta 1919i. Karnegijeva zadužbina 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Srpski pozorišni i filmski glumac Danilo-Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u pozorištu i na filmu, uključujući uloge u komadima „Profesionalac“, „Balkanski špijun“ i „Urnebesna tragedija“, rođen je 11 avgusta 1934. U antologiju srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Varljivo leto ’68.“. Snimio je i više televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je likom Bubuleje u televizijskoj seriji „Diplomci“, a jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da naslika seriju slika s likom Gvozdena.
U Nemačkoj počele masovne demonstracije nacista protiv Jevreja 11 avgusta 1935.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil na jednom ratnom brodu na Atlantiku formulisali su 11 avgusta 1941, a tri dana kasnije i potpisali – Atlantsku povelju. U tom dokumentu ističe se da SAD i Velika Britanija neće tražiti teritorijalno proširenje, da teritorijalne promene moraju biti u skladu sa slobodno izraženom voljom naroda, da svi narodi imaju pravo da izaberu vladu po sopstvenoj želji. Načela te povelje prihvaćena su krajem juna 1941. na londonskom sastanku predstavnika još 10 zemalja, uključujući Kraljevinu Jugoslaviju. Atlantskom poveljom su začete UN, čemu su doprinele i Moskovska i Teheranska konferencija 1943. i sastanak u Dambarton Ouksu 1944. Hijerarhija vrednosti izražena u Atlantskoj povelji imala je presudan značaj i kada je oblikovan NATO pakt, krajem četrdesetih.
