Genetičar Miodrag Stojković definitivno najuren sa Univerziteta u Kragujevcu, a sa njime,najverovatnije, i dugo najavljivani Centar za istraživanje na matičnim ćelijama.
PALANAČKI PROGON
Najznačajniji domaći i svetski poznati genetičr dr Miodrag Stojković upravo je javno obavestio rukovodstva Univerziteta u Kragujevcu i njegovog Fakulteta medicinskih nauka (FMN) da je podneo ostavku na mesto redovnog profesora na FMN-u u Kragujevcu. Profesor Stojković formalno jeste podneo ostavku na profesorsku funkciju, ali je, znano je upućenima u akademskoj zajednici, faktički definitivno najuren sa Univerziteta u Kragujevcu. Najurili su ga oni koji mu, u naučnom smislu, nisu ni do čukljeva, medju kojiima su, javna je tajna, i takvi koji su akademske titule stekli zahvaljujući bezočnom i bezobzirnom plagiranju tudjih naučnih radova, o čemu je list DANAS svojevremeno opširno pisao.
Progon Miodraga Stojkovića sa Fakulteta medicinskih nauka i Univerziteta u Kragujevcu počeo je u februaru 2019., kada je rukovodstvo FMN-a palančki potuljeno pokušalo da ga smeni sa mesta šefa katedre za humanu genetiku (matične ćelije). Nakon javne pobune njegovih saradnika sa katedre i pisanja dela medija, odluka o smeni Stojkovića je povučena, ali je on otišao sam. I to ni manje ni više nego na Harvard, po mnogima, najprestižniji svetski univerzitet, gde je nastavio da se bavi matičnim ćelijama – naravno. Da se Stojković nikada više ne vrati u Kragujevac potrudili su se, a ko bi drugi, oni koji su u februaru u 2019. pokušali da ga smene sa mesta šefa katedre i direktno mu pomogli da spakuje kofere. Ispostavilo se za put u jednom pravcu – u nevrat iz belog sveta.
U poslednjem pismu rektoru Univerziteta u Kragujevcu dr Nenadu Filipoviću i dekanu Fakulteta medicinskih nauka dr Vladimiru Jakovljeviću, Stojković je, izmedju ostalog, naveo da je razlog njegove ostavke na profesorko mesto na FMN-u vezan za “odluku o promeni finansiranja opreme i rada Centra za istraživanje matičnih ćelija i Banke matičnih ćelija”, čije je formiranje predviđeno u zgradi budućih Centara izuzetne vrednosti kragujevačkog Univerziteta, kojim je (Centrom za matične ćelije), prema ranijoj oficijelnoj najavi, trebalo on da rukovodi. Stojković je upozorio rektora i dekana FMN-a da su tom odlukom “značajno odstupili od realizacije projekta, odobrenog i od Vlade Srbije”, čime se “direktno utiče na funkcionalnost projekta”.
Stojković je podsetio Filipovića i Jakovljevića da je baš zahvaljujući njemu Kragujevac svojevremeno dobio projekat kojim se omogućava formiranje naučne ustanove, prve te vrste u Srbiji i na Balkanu, za istraživanje na matičnim ćelijama sa bankom za njihovo čuvanje, što je sada najozbiljnije dovedeno u pitanje njihovom (samo)voljom. Izvesno uz prećutnu saglasnost “partije i bratije” kojoj je formiranje jednog takvog centra u seljačkom Kragujevcu godinama unazad poveći trn u oku. Filipović i Jakovljević Miodraga Stojkovića nisu udostojili ni odgovora. Obojica su, doduše, u medijima pokušali da demantuju Stojkovića, ali je to više zvučalo kao bahato inaćenje no suvislo obrazloženje samovoljne promene odluke o budućem ustrojstvu naučne ustanove.
O čemu se zapravo radi? Naši izvori na kragujevačkom Univerzitu objašnjavaju da su rektor Filipović i dekan Jakovljević preinačili odluku o raspodeli sredstava i prostora u budućoj zgradi Centara izuzetne vrednosti na tom univerzitetu, koja je (zgrada) zamišljena i projektovana tako da u njoj funkcioniše sedam centara Fakulteta medicinskih nauka, medju kojima i onaj za istraživanje na matičnim ćelijama sa bankom za njihovo čuvanje. Odlukom rektora i dekana, deo prostora u toj zgradi koja se, s prekidima gradi već šest godina ( ko Skadar na Bojani) , otet je i dodeljen Fakultetu inženjerskih nauka – FIN (matični fakultet rektora Filipovića).
Fakultet inženjerskih nauka, inače i uzgred, raspolaže sa 16.000 kvadrata, dok Medicinski trenutno funkcioniše na nekih 4.000 kvadratnih metara. Za opremanje Centara izuzetne vrednosti predviđeno je, nadalje, šest miliona evra, od čega je nekih 2,7 miliona trebalo da bude iskorišćeno za opremanje Centra za istraživanje na matičnim ćelijama. Ali, od tih oko 2,7 miliona evra, odlukom rektora Filipovića i dekana Jakovljevića, uzeto je 1,7 miliona za opremanje Centa za funkcionalno istraživanje, koji se dovodi u vezu sa dekanom Jakovljevićem. Centru za istraživanje na matičnim ćelijama sa bankom za njihovo čuvanje i njegovom nesuđenom šefu, genetičaru Miodragu Stojkoviću, ostala je „sića“ od milion evra, sa kojom taj centar nikako ne može da ispuni predviđenu misiju.
Naprotiv, Univerzitet u Kragujevcu definitivno je ostao i bez genetičara svetskog glasa dr Miodraga Stojkovića, a najverovatnije i bez Centra za istraživanje na matičnim ćelijama, čije je formiranje u centru Šumadije najavljivano još pre deset i kusur godina. Sporazim o izgradnji tog centra još 2009. godine, naime, potpisali su predstavnici Vlade Srbije, ondašnji dekan Fakulteta medicinskih nauka (tada se još uvek zvao samo Medicinski fakultet) dr Nebojša Arsenijević i nekadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. Tada je potpisan i ugovor sa Evropskom investicionom bankom koja realizaciju projekta finasira kreditom od 14,5 miliona evra, dok ostatak od ukupne vrednosti investicije od 18,5 miliona evra obezbedjuju država Srbija i grad Kragujevac.
Radovi na izgradnji objekata Centara izuzetnih vrednosti zvanično su počeli tek u januaru 2016., kada je kamen temeljac naspram zgrade Rektorata Univerziteta u Kragujevcu položio tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić koji je, tom prilikom, u temelj stavio kapuslu sa porukom: „Što čovek započne, nek Bog ne ospori“. Poručio je nešto i o „srpskoj deci“ i „srpskom genomu“… Radovi su trajali do sredine 2018., kada je, u nezapamćenoj policijsko- medijskoj hajci, koju su predvodili ljudi iz kabineta Aleksandra Vučića, bivša ministarka svega, svačega i ničega Slavic Djukić Dejanović i dvoje penzionisanih univerzitetskih profesora iz Kragujevca, smenjen bivši rektor kragujevačkog Univerziteta dr Nebojša Arsenijević (isti onaj koji je 2009. u svojstvu dekana potpisao ugovor sa Vladom o formiranju Centra za matične ćelije). Sedam – osam meseci docnije iz Kragujevca i Srbije je, uz „malu pomoć“ pretpostavljenih na fakultetu, otišao i dr Miodrag Stojković, a sa njime, ponovimo, gotovo izvesno, i ideja o formiranju Centra za matične ćelije sa bankom za njihovo čuvanje u Kragujevcu (i Srbiji, za sada), iako je izgradnja objekata Centara izuzetnih vrednosti, nakon troipigodišnje pauze, nastavljena krajem prošlog meseca, ali sa izmenjenim projektom, odnosno promenjenom odlukom o raspodeli novca i prostora.
Piše : Zoran Radovanović
