Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Zimski Krstovdan. Slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U pravoslavnim hramovima služi se liturgija i osvećuje voda.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos. U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“. Ovaj dan strogo posti se po mogućnosti na „suhojedenju“, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada razrešavamo „na ulje“. Ovim postom se pravoslavni pripremaju za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice
