Završeno je 1552 godine štampanje prve knjige u Beogradu poznate kao „Beogradsko četvorojevanđelje“. Knjigu je krupnim ćiriličnim slovima, koja je rezao jeromanah Mardarije, štampao Trojan Gunduluć, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije je smrti preuzeo štampariju.
Rođen je srpski 1876 godine generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 11. juna 1903, čime je odlučujuće doprineo da se na srpski presto vrati dinastija Karađorđević. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba srpske vojske, povezao se s nacionalnooslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije, a 1911. je s nekoliko drugova osnovao tajnu organizaciju „Ujedinjenje ili smrt“, poznatu i kao „Crna ruka“, radi rušenja Otomanske imperije i Austro-Ugarske, kako bi bio ostvaren narodni ideal – ujedinjenje srpstva. Uhapšen je u Prvom svetskom ratu u decembru 1916. na Solunskom frontu, zbog insceniranog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Posle smrtne presude vojnog suda, donesene na montiranom procesu, s još dvojicom oficira je streljan u junu 1917. Prilikom revizije Solunskog procesa 1953, utvrđeno je da su atentat inscenirali sam Aleksandar i Radikalna stranka i svi osuđeni su rehabilitovani.
Umro je 1908 godine srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je oštro, kritički i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
Oko tri časa izjutra 1999 godine, severozapadnu Tursku potresao je zemljotres jačine 7,4 po Rihterovoj skali. U ovom delu Turske živi trećina stanovništva i smešteno je pola industrije. Epicentar je bio u Izmitu, 65 milja od Istanbula. Ovom prilikom je 17.000 ljudi izgubilo život, a materijalna šteta se procenjuje na 6.5 milijadri dolara, što je učinilo ovaj zemljotres jednim od najgorih u 20. veku.
