Englez Henri Mil (Henry Mill) patentirao je 1714 godine prototip prve pisaće mašine. Usledilo je nekoliko manje-više neuspelih pokušaja raznih konstruktora. Godine 1829. Vilijem Ostin Bart (iz Mičigena, SAD) patentira „tipografer“, prilično nezgrapnu, ali ipak upotrebljivu spravu za pisanje. Pravim „ocem“ pisaće mašine (kakvu danas znamo) smatra se Kristofer Latam Shouls, koji je (zajedno sa Karlosom Glidenom i Semjuelom V. Souleom) 23. juna 1868. patentirao novu konstrukciju, koju je upotrebio „Remington“, i plasirao na tržište prve pisaće mašine savremene konstrukcije, koja se (neznatno izmenjena) zadržala i do danas.
Održani su 1789 godine prvi predsednički izbori u SAD-u.
Rođen je 1847 godine srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju, zatim uređivao novine i bavio se pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka, dve komedije i prevodio je s francuskog i ruskog, uključujući „Rat i mir“ Lava Tolstoja. Opisivao je život srbijanskog sela pritisnutog birokratijom i zelenašima. Dela: pripovetke „Glava šećera, „Roga“, „Redak zver“, „Šilo za ognjilo“, „Prva brazda“, pozorišni komad „Dva cvancika“, komedija „Podvala“.
Prvi put je 1929 godine izašao „Tarzan“, jedan od prvih avanturističkih stripova.
Umro je 1943 godine srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac „novog tehničkog poretka“, čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehnološkog razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti održavao bliske kontakte s otadžbinom. Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, najveće naučne poduhvate ostvario je u SAD-u. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje magnetne indukcije dobila je Teslino ime. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.