Udruženje geodeta Centralne Srbije obeležilo 20 godina rada, Dašiću uručen novi satelitski snimak grada

Udruženje geodeta Centralne Srbije svečanom akademijom obeležilo je danas 20 godina uspešnog rada. Obeležavanju jubileja su pored predstavnika struke, ustanova i institucija, republičkih i gradskih, predstvnika gradova i opština i privrede, prisustvovali su direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić sa saradnicima.

Ovo strukovno udruženje jedno od veoma važnih činilavca razvoja našeg društva u celini, Srbije, Šumadije i Kragujevca i zbog toga je lep osećaj osvrnuti ne samo na proteklo vreme, već na rezultate kojima možete da se ponosite, kazao je Dašić. Zahvaljujući državnoj vlasti,  prepoznavanju potrebe i značaja od strane predsednika države preko Vlade Republike Srbije, Kragujevac je grad za koji je opredeljeno daleko više od milijarde evra u narednih nekoliko godina. Ta milijarda evra otići će u mnoge infrstrukturne projekte, a da bismo prihvatili investicije, svi mi i grad, strukovna udruženja i republičke institucije moramo zajednički da radimo i pripremimo teren za njih. To je početak i najteži posao. Svaki veliki projekat, bilo da se radi 350 km fekalne, 350 km atmosferske kanalizacije ili o Severnoj obilaznici  u dužini od 22 km, koja značajno širi grad Kragujevac, kreće od imovinskih i geodetsih problema koji moraju da se reše.Zbog toga izražavam veliku zahvalnost Republičkom geodetskom zavodu, reformskoj instituiciji koja je napravila veliki pomak u vođenju podataka i olakšala nam budemo brži i bolji u pripremama.

Mi danas imamo novu viziju i novi katastar. On danas predstavlja instituciju koja vodi evidenciju o mogućoj izgradnji parcela a sa druge strane vodi računa i o vrednosti lokacija, a ne instuticiju koja je starim načinom rada samo evidentira vlasništvo. Zemljišne knjige zamenjuju se  katastrom nepokretnosti, a kroz digitalizaciju će još mnogo toga da se promeni, kazao je Borko Drašković, direktor Republičkog geodetskog zavoda. Uveren sam da će naša struka, koja je krenula da se razvija iz Kragujevca, danas nastaviti da se razvija iz ovog grada jer će Kragujevac, kazao je direktor Republičkog geodetskog zavoda, biti jedan od naša četiri centra iz koga će se vršiti distribucija svih drugih geoprostornih podataka.

Ova svečena akademija prevazišla je okvire jednog strukovnog udruženja, imajući u vidu broj učesnika u postojećim okolnostima i njihovu strukturu, rekao je predsednik Udruženja geodeta Centralne Srbije, Zoran Jovanović, posle svečanosti na kojoj su podeljena priznanja pojedincima, ustanovama i institucijama za dugodogodišnju uspešnu saradnju i doprinos unapređenju rada struke.

Svake godine uspevali smo da organizujemo sve svoje aktivnosti, druženja za članove i goste, više stručnih skupova na kojima su, pored geodeta učestvovali stručnjaci iz različitih oblasti: urbanisti, arhitekte, građevinci, arhitekte, mašici i svi ostali koji su vezani za korišćenje geoprostornih podataka. Ono što je najvažnije za privredu jedne zemlje i građane je pravna sigurnost vlasnika nepokretnosti. Kroz reformu i uvođenjem novih procesa rada u Republičkom geodetskom zavodu, dostigli smo nivo da možemo da budemo apsolutno efikasna, pouzdana i javna evidencija o nepokretnostima i garantujemo sigurnost i pouzdanost prava na nepokretnostima, građanima, pravnim licima i državi, kazao je Jovanović.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković uručio je gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću, satelitski snimak koji će tek biti publikovan u okviru servisa Geo Srbija.

Bez posedovanja satelitskih snimaka grad Kragujevac je imao 1360 ulica. Nakon nove metodologije koju smo usvojili pre korišćenja satelitskih snimaka, danas je Kragujevac dobio novih 1411 ulica, što znači da sada ima blizu 2800 ulica. Geoprostorni podaci su veoma značajni za planiranje gradova, naročito ovako ambicioznog rukovodstva koji teži da Kragujevac postane „Pametan grad“, rekao je Drašković. Republički geotetski zavod će gradu Kragujevcu biti jedan od prvih saradnika, desna ruka, jer je Kragujevac jedan od naša četiri centra iz koga će se vršiti distribucija svih drugih geoprostornih podataka. Nadam se, uspešnoj i dugoročnoj saradnji, jer podaci kao glavni resurs 21. veka moraju biti centralizovani, struktuirani i na ispravan način distribuirani, da bismo stvorili onakav efekat kakav želimo da postignemo, poručio je Drašković.

Digitalizacija katastra, odnosno sve što preduzima Republički geodetski zavod nam olakšava posao da uđemo u bilo koju investiciju, kazao je Dašić.

U bilo kakav veliki projekat da uđete koji se tiče izgradnje, mora sve da počiva na čistoj imovini. Nama je neophodno da podaci koje dobijamo iz Katastra budu kvalitetni, brzi, pravi i istiniti, lako dostupni i da se ne gubimo u procedurama. Zahvaljujući tome što je katastar omogućio digitalizaciju i usluge preneo na jedan nivo elektronskog servisa, danas smo mnogo brže u mogućnosti da odgovorimo bilo kakvom izazovu tog tipa. Da li se radi o dolasku novog investitora, njegovoj izgradnji, investicijama od strane republike, lokalnim investicijama, zahvaljujući upravo brzini i ažurnosti, digitalizaciji koju su oni ponudili, u svemu smo postali mnogo brži. Među prvima smo ažurirali adresni registar i trudimo se, kazao je Dašić da postignemo dinamiku koju Republički geodetski zavod nameće svojom reformističkim pristupom. Gradonačelnik se zahvalio direktoru Republičkog geodetskog zavoda što je Kragujevac prvi dobio novi satelitski snimak i kazao da će ažurirana mapa na kojoj se nalaze svi novi objekti i promene na terenu u odnosu na 2015. godinu, olakšati posao u budućem planu razvoja grada Kragujevca.

Post Author: Milan

Ostavi komentar