Engleski kralj Jovan Bez Zemlje potpisao je 1215 godine Veliku povelju slobode (Magna Carta Libertatum), kojom je dao povlastice plemstvu i sveštenstvu. Nakon potpisivanja ove povelje, počinje borba plemstva protiv kraljevog apsolutizma i borba za ustavnost.
Kompanija „Goodyear“ patentirala je 1844 godine proces vulkanizacije gume.
Turski vojnici su 1862 godine kod Čukur-česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom s Kalemegdana – u pokušaju da silom očuvaju pozicije u Srbiji – tri dana bombardovali Beograd. Kod Čukur-česme podignut je spomenik poginulom dečaku, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.
Srpski student prava, Bogdan Žerajić, ubio se 1910 godine posle neuspelog atentata u Sarajevu na poglavara okupirane Bosne i Hercegovine, austrougarskog generala Marijana Varešanina. Njegova žrtva bila je primer za revolucionarnu nacionalističku omladinu iz pokreta „Mlada Bosna“, koji je 28. juna 1914. organizovao atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
Srpski pisac Dobrica Ćosić, dugogodišnji disident pod režimom Josipa Broza, izabran je 1992 godine za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Na položaju šefa države nije ostao tokom celog mandata – Savezna skupština mu je 1. juna 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke, izglasala nepoverenje, pod optužbom da je kršio Ustav, što u debati nije potkrepljeno dokazima.