Rođen je 1826 godine srpski pisac Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu, profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu. Kratko je bio i ministar prosvete. Objavio je „Opštu istoriju“ i više prevoda, naročito za pozorište. Napisao je alegoriju „Markova sablja“, iz koje je pesma „Bože pravde“, za koju je muziku komponovao Davorin Jenko, postala srpska himna.
Izbila je 1877 godine Topolska buna kad su Lepenički i Jasenički bataljon odbili da polože zakletvu i pođu na granicu uoči drugog srpsko-turskog rata. Pobunjenici su s vodnikom Milovanom Žižićem na čelu krenuli u Topolu da bi svrgli dinastiju Obrenović i doveli na vlast princa Petra Karađorđevića. Knez Milan Obrenović poslao je vojsku koja je brzo ugušila bunu, pri čemu je 70 učesnika optuženo za veleizdaju, a 23 osuđeno na smrt.
Umro je 1914 godine srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne „Bože pravde“, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 „komada s pevanjem“. Dela: opereta „Vračara“, uvertire „Kosovo“, „Srpkinja“, „Aleksandar“, „Đido“, „Milan“, fantazija „Prvo Doba Srbije“, muzika za komade „Blago cara Radovana“, „Dobrila i Milenko“, „Dušan Silni“, „Miloš Obrenović“, „Seoba Srbalja“, „Pribisav i Božana“, „Za veru i slobodu“, „Mladost Dositejeva“, „Markova sablja“, „Proslavljanje kneza Mihajla“, „Knez Dobroslav“, „Izbiračica“, „Krvni mir“, „Merima“, „Divlji lovac“, „Ljubavno pismo“, „Četiri miliona rubalja“, „Čestitam“, „Potera“, „Saćurica i šubara“, „Vuk Branković“, oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.
Vrhovna komanda srpske vojske je 1915 godine u Prvom svetskom ratu izdala zapovest o odstupanju preko Crne Gore i Albanije u kojoj je pisalo: „Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sasvim napustili.“ Prilikom povlačenja srpskih vojnika praćenih izbeglicama, povlačenju jedinstvenom u istoriji ratovanja, život je izgubilo više od 240.000 ljudi. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000, od kojih je ponovo formirana srpska armija koja je 1918. oslobodila okupiranu zemlju.