Američki kongres usvojio je 1789 godine Povelju slobode kao 12 amandman na Ustav SAD-a. Ovom poveljom građanima se garantuje sloboda govora, štampe, okupljanja i ispovedanja vere.
Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je 1823 godine počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
Rođen je 1897 godine Vilijam Fokner, američki romansijer i pripovedač, uz Virdžiniju Vulf i Džejmsa Džojsa najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti. Prvi književni uspeh postigao je pripovetkom „Pribežište“, „najjezivijom pričom koju sam mogao da smislim“, napisanom da bi zaradio novac koji mu bolji radovi nisu donosili. U ciklusu romana prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje „starosedelačke gospoštine“ s jedne strane i bezobzirnost „došljaka“ sa druge strane („Sartoris“, „Buka i bes“, „Avesalome, Avesalome!“). Opsednut problemom zla, Fokner je hroničar propadanja, poročnosti i izopačenosti. Roman „Uljez u prašini“ izdvaja se od njegovih ranijih dela izvesnim optimizmom u pogledu shvatanja ljudske prirode. Ostala dela: „Svetilište“, „Svetlost u avgustu“, „Medved“…. Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Rođen je 1906 godine Dmitrij Šostakovič, jedan od najistaknutijih sovjetskih kompozitora. Dela: opere „Nos“, „Ledi Magbet mcenskog okruga“, oratorijum „Šume pevaju“, 24 preludijuma i fuga za klavir, muzika za filmove („Mlada garda“)…
Pometeni izbornim porazom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su 2000 godine od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da pristane na drugi krug predsedničkih izbora.
