Rođen je 1823 godine u Kragujevcu srpski knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kad je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, pobegao je 1842. u Austriju, gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce. Kad se njegov otac, knez Miloš Obrenović, vratio na vlast 1858, preuzeo je komandu nad vojskom, a 1861. je ustanovio narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim oružjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. i posle dugih pregovora naterao je 1867. Turke da povuku garnizone iz svih srpskih gradova. Sklapao je saveze s balkanskim hrišćanima radi rušenja Otomanskog carstva – 1866. s Crnom Gorom, 1867. s Grčkom i s bugarskim revolucionarnim odborom i 1868. s Rumunijom i nastojao je da spreči pad Bosne i Hercegovine pod austrijsku vlast.
Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je 1861 godine Vuku Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data „sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju“.
Rođen je 1894 godine srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac, Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjovekovne i narodne arhitekture, profesor Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studirao je arhitekturu u Rimu, Pragu, Brnu i Beogradu, gde je diplomirao 1926, posle čega je u Parizu kod profesora Gabrijela Mijea specijalizirao srpsku srednjovekovnu arhitekturu. Autor je niza projekata, uključujući zgradu Bogoslovskog fakulteta i Svetosavskog hrama u Beogradu i crkve u Novom Sarajevu. Dela: „Narodno neimarstvo I“, „Narodno neimarstvo II“, „Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji“, „Monumentalna i dekorativna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji“, „Rimski spomenici u Đerdapu“, „Arhitektura staroga veka“, „Spomenici arhitekture IX – XVIII veka u Jugoslaviji“, „Folklorna arhitektura u Jugoslaviji“, „Srednjovekovni gradovi na Dunavu“, „Sveta Gora“, „Sa starim neimarima“, „Stara seoska kuća“, „Stara varoška kuća“, knjiga sećanja „I ondak je letijo jeroplan nad Beogradom“.
Otvorena je 1966 godine Metropoliten opera u Njujorku.
Umrla je 1977 godine operska diva Marija Kalas. Rođena u Njujorku u porodici grčkih emigranata, Kalasova je talenat za muziku pokazala veoma rano. U trinaestoj godini otišla je u Atinu, gde je učila pevanje kod soprana Elvire de Hidalgo. Prvi put se pojavila na sceni 1947. godine, u „Đakondi“ u Veroni. Budući jedan od najjačih soprana, uskoro su joj se otvorila vrata raznih operskih kuća širom sveta. Privatni život Kalasove postao je glavna tema svetskih tabloida kada se razvela od svog supruga zbog grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa. Njena karijera krenula je nizbrdo 70-tih godina, a umrla je 1977. godine u Parizu.
