Rođen je 1585 godine Arman Žan di Plesi Rišelje, francuski državnik, kardinal i prvi ministar Luja XIII. Od 1624. do 1642. suzbijao je zavere plemstva i učvršćivao kraljevski apsolutizam. Ugušio je ustanak hugenota i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu (Aleski edikt 1629. godine); ugušio je niz zavera u zemlji; pomagao je razvitak trgovine i manufaktura u duhu merkantilizma; uveo je Francusku u 30-godišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva; nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u Severnoj Africi i Severnoj Americi. Osnovao je Francusku akademiju 1635. godine.
Rođen je 1772 godine srpski pisac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta. Gimnaziju je učio u Kaloči i Segedinu, licej i prava u Požunu (Bratislava), a dosta je putovao učeći strane jezike. Prva „teatralna predstavlenija“ priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti 1847. i kao „knjaževsko-serbskog teatra direktor“; osnovao je 1834. i 1836. prve pozorišne trupe u Kragujevcu i Beogradu. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića. Napisao je „Putešestvija“ i 21 dramsko delo, uključujući „Kreštalicu“, „Fernanda i Jariku“ i „Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele“.
Rođen je 1828 godine Lav Nikolajevič Tolstoj, romansijer, pripovedač, autor brojnih religioznih, filozofskih, etičkih i estetičkih studija, velikan ruske i evropske realističke književnosti, umetnik kog Gorki i Čehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antičkom veličanstvenošću, jedan od onih retkih književnih genija čija se dela čitaju u više navrata i svaki put sa novim otkrićem i saznanjima. Po poreklu plemić, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i teškim uslovima carskog samodržavlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada živeo. Učestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je živeo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuću i umro na železničkoj stanici Astapovo, odbivši da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala. U obimnom i raznovrsnom stvaralaštvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno rečeno, uočiti tri faze: „pripovedačka“, koja traje do šezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac započinje i pisanje „Rata i mira“, „romansijerska“, u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okončan rad na romanu „Rat i mir“ i napisana „Ana Karenjina“, i „propovednička“, pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i početkom devedesetih, obeležena prevashodno piščevim duhovnim radom, ali i izuzetnim književnim ostvarenjima („Vaskresenje“, „Smrt Ivana Iljiča“, „Krojcerova sonata“, „Đavo“, „Otac Sergije“, „Posle bala“, drame „Živi leš“, „Carstvo mraka“…). Za Tolstojevo delo u celini karakteristična je složenost tematike i značenja (stoga se u njegovim romanima osnovna priča ne može parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, površinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na različitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata…). Složenost strukture Tolstojevih romana oličena je u lajtmotivskom ponavljanju realističkih pojedinosti, koje već u ranim pripovetkama dobijaju tematski značaj, postajući vezivno tkivo kompozicije, slika i vraćanju na njih u novom kontekstu i sa drugačijim značenjem. Umetničko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, već putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, čini se, pokazuje jednu od ključnih ideja svoje poetike – da je suština umetnosti u „beskrajnom lavirintu spojeva“. Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralačku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoća raelističkog kazivanja. Izvršio je veliki uticaj na rusku i svetsku književost uopšte. Dela: romani „Rat i mir“, „Ana Karenjina“, „Vaskrsenje“; pripovetke „Otac Sergije“, „Kozaci“, „Sevastopoljske priče“; drame „Živi leš“, „Carstvo mraka“…
Elvis Pristli se 1956 godine prvi put pojavio na televiziji u šouu Eda Salivana.
Umro je 1976 godine Mao Ce Tung, kineski političar i državnik, predsednik Komunističke partije Kine 1949-1976.
