Luj IX Sveti poveo je 1270 godine osmi i poslednji krstaški rat.
Rođen je 1821 godine Fjodor Mihailovič Dostojevski, velikan ruske i svetske realističke književnosti, verovatno jedan od najgenijalnijih duhova koje je dala svekolika književna istorija, tvorac dela čija je umetnička snaga do te mere impresivna da su mu se, hteli to ili ne, vraćali gotovo svi potonji literarni stvaraoci, a mnogi od njih, ne bez razloga, pred njim zanavek „bacali pero u trnje“. Čini se, štaviše, da nikada nijedan književnik nije u tolikoj meri uticao na literaturu jednog vremena kao Dostojevski na literaturu XX veka, tj. na modernu književnost. U njemu su, manje ili više, nedostižan uzor videli bezmalo svi romansijeri minulog veka, među kojima su i oni vrhunski: Franc Kafka, Tomas Vulf, Andre Žid, Tomas Man, Virdžinija Vulf, Vilijem Fokner, Ernest Hemigvej, Žan Pol Sartr, Alber Kami… O stvaralaštvu Fjodora Dostojevskog pisali su ne samo slavni književni teoretičari, kao što su Leonid Grosman, Viktor Šklovski, Visarion Bjelinski, Lav Šestov, Mihail Bahtin, Berđajev, Jermilov, Lunčarski, Stejner, Đerđ Lukač, Hauzer i dr, već i sami pisci, među kojima su jedan Cvajg, Sartr, Kami. O njemu su razmišljali i Oskar Vajld, Alfred Adler, Andre Žid, Romen Rolan, Tomas Man… Rana dela Dostojevskog prožeta su odbranom otuđenja ljudske suštine „poniženih i uvređenih“, a insiprisana socijalnim tragedijama malih ljudi. Kao učesnik utopijsko-socijalnog kružoka M. V. Petraševskog, uhapšen je i osuđen najpre na smrt, da bi zatim, u poslednjem času, carskim ukazom bio pomilovan i proteran na deset godina izgnanstva u Sibir. Dela nastala na robiji dočaravaju tešku tragiku ljudi koji svoje psihološke krize rešavaju ubistvom ili pobunom protiv sredine sa kojom su se sukobili, da bi na kraju, bar naoko, našli izlaz u hrišćanskom smirenju, krotkosti i unutrašnjem usavršavanju. Dubina psihologije, poniranje u podsvest, traganje za korenima ljudske tragike u čoveku – glavne su karakteristike dela Dostojevskog i osnovna preokupacija modernog romana. Dela: „Bedni ljudi“, „Dvojnik“, „Gazdarica“, „Njetočka Nezvanova“, „Slabo srce“, „Pošten lopov“, „Bele noći“, „Poniženi i uvređeni“, „Zabeleške iz podzemlja“, „Zapisi iz mrtvog doma“, „Zločin i kazna“, „Kockar“, „Idiot“, „Zli dusi“, „Mladić“, „Krotka“, „Braća Karamazovi“…
Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića „Posmrtna slava kneza Mihaila“, u Beogradu je 1869 godine otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta. Gradnja je otpočela 1851. na Zelenom vencu, ali su radovi obustavljeni zbog nepogodnog terena i novčanih poteškoća. Tek 1868, posle gostovanja Novosadskog pozorišta, knez Mihailo Obrenović doneo je odluku o podizanju zgrade pozorišta na placu kod Stambol kapije, koja je, prema projektu Aleksandra Bugarskog, završena za godinu i po dana. 1874. – Rođen je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: „Postanak plemena Piperi“, „Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca“, „Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena“, „Kuči“, „Bratonožići“, „Stara Crna Gora“, „Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu“, „O poreklu Bunjevaca“, „Makedonski Srbi“, „O počecima vere i drugim etnološkim problemima“.
Orson Vels izazvao je 1938 godine paniku neverovatnih razmera emitovanjem radio emisije „War of the Worlds“ na bazi istoimenog naučnofantastičnog dela H.G. Velsa o invaziji marsovaca na Zemlju. Program je otpočeo u nedelju, u terminu od 20.00 časova, i nije za cilj imao nikakvu obmanu, jer je pre početka emisije napomenuto o čemu je reč. Ipak, većina slušalaca program je počela da prati sa zakašnjenjem, kada je invazija marsovaca već bila u toku, što je prouzrokovalo paniku među milionima slušalaca koji nisu znali o čemu je zapravo reč.
