Na današnji dan, 10 oktobra 1813, rođen italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera, najistaknutiji romantičarski operski stvaralac XIX veka. Njegove opere „Aida“, „Otelo“, „Rigoleto“ i „Travijata“ i danas ključna dela repertoara operskih kuća širom sveta.
Norveški polarni istraživač, diplomata i humanista Fritjof Nansen, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922, rođen je 10 oktobra 1861. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean ploveći na brodu „Fram“, koji je konzerviran i čuva se u blizini Osla. Posle Prvog svetskog rata bavio se zaštitom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša, nazvana „Nansenov pasoš“, i sada je u upotrebi za raseljena lica kao potvrda identiteta.
Ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, jedan od vodećih ideologa boljševika, funkcioner Kominterne, rođen je 10 oktobra 1888. Zbog protivljenja Staljinovoj kolektivizaciji sela 1929. isključen iz Politbiroa partije, uhapšen 1937. i posle montiranog procesa streljan 1938.
Desetog oktobra 1913 završena izgradnja Panamskog kanala, dugog 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean, ali su brodovi počeli da ga koriste tek 15. avgusta 1914.
Prva srpska armija, pod komandom vojvode Petra Bojovića, počela 10 oktobra 1918 operacije za oslobađanje Niša u Prvom svetskom ratu. Grad zauzet 12. oktobra, a austrougarska vojska primorana da se povuče ka severu.
