Na današnji dan, 17 avgusta 1552, završeno je štampanje prve knjige u Beogradu, poznate kao „Beogradsko četvorojevanđelje“. Knjigu je krupnim ćirilskim slovima, koja je rezao jeromonah Mardarije, štampao Trojan Gundulić, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije smrti je preuzeo njegovu štampariju. „Četvorojevanđelje“ je dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu polovinom 16. veka.
Grof Sava Tekelija, jedan od prvaka Srba tadašnje Austrije, po obrazovanju pravnik, predsednik Matice srpske, velik dobrotvor srpskog naroda, rođen je 17 avgusta 1761. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i zemljišnih poseda, osnovao je 1838. u Pešti zadužbinu „Tekelianum“ pod upravom Matice srpske (za čije je osnivanje on takođe obezbedio velika sredstva), kako bi srpskim đacima iz Vojvodine i drugih krajeva omogućio školovanje u glavnom gradu Ugarske. Kao veleposednik iz Arada (danas Rumunija) aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomogao brojne srpske nacionalne akcije. Matica srpska ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika.
Srpski generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević „Apis“, rođen je 17 avgusta 1876. Bio je glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage 11. juna 1903. poznate kao „Majski prevrat“ (po starom kalendaru). Potom postaje načelnik Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba Srpske vojske. Organizacija koju je predvodio poznata kao Crna ruka u periodu između 1903. i 1914. držala je u strahu čitav državni vrh Srbije. Zbog pokušaja atentata na regenta Aleksandra streljan je u Solunu 1916. Pedesetih godina organizovana je revizija Solunskog procesa najverovatnije s ciljem da se iskompromituje odavno pokojni (od 1934.) kralj Aleksandar Karađorđević.
Na današnji dan, 17 avgusta 1908, umro je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.
