Preminuo Aleksandar Ranković

Austrijanci su 1691 godine kod Slankamena, pod komandom feldmaršala Ludviga Vilhelma Badenskog, potukli Turke koje je predvodio veliki vezir Mustafa Ćuprilić. U bici u kojoj je na strani Austrijanaca učestvovalo i oko 10.000 Srba, pod komandom Jovana Monasterlije, Turci su potpuno razbijeni i uz velikog vezira je poginulo 18 paša, stotinak oficira i oko 20.000 vojnika, a Austrijanci su imali oko 7.000 poginulih i ranjenih.

Posle žestokih uličnih borbi austrougarske trupe ušle su u Sarajevo i uspostavile svoju upravu. Odlukom Berlinskog kongresa 13. jula, Austrougarska je dobila pravo da na 30 godina okupira Bosnu i Hercegovinu, a 1908. ju je anektirala.

Umro je 1983 godine jugoslovenski državnik srpskog porekla, Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapo ga je uhapsila u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i „grupašku i antipartijsku delatnost“ i lišen je svih funkcija, mada javnosti nisu predočeni uverljivi dokazi na osnovu kojih je eliminisan iz političkog života. Njegova sahrana u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije koje je u tome videlo znak buđenja „srpskog nacionalizma“.

Iran i Irak 1988 godine potpisali su sporazum o prekidu vatre nakon osmogodišnjeg sukoba.

Post Author: Milan

Ostavi komentar