Pod nazivom „Prestoni grad – tragovi identiteta“ u Kragujevcu u zdanju „Stare Skupštine“ održana je svečana akademija povodom „Sretenja“ koje se u Srbiji slavi kao dan državnosti.
Svečanosti je prisustvovao veliki broj zvanica iz sveta kulture i politike a govore su održali Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić i ministar kulture u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević.
Gradonačelnik Radomir Nikolić je u svojoj besedi poručio da “dva veka čuvamo sećanje na iskorak koji se dogodio baš ovde, a tiče se osvajanja slobode”.
“Mi se sa ponosom toga sećamo, slavimo. Obeležavamo širom Šumadije, ovoga dana na ovom mestu slavimo novi život nacije, pokušaj odvajanja od tužne slike ropstva. Ustav je svakako bio kruna tih dana, veliko delo, dokaz zrelosti. Narod je slavio u varoši kada je donet. Trajao je samo 14 dana, ali eto nas da ga pomenemo 183. put. Dugo se pamti sloboda”, rekao je Nikolić.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević održao je besedu u Kragujevcu, gde je 1835. godine donet Sretenjski ustav koji je postavio temelje moderne srpske države.
Vukosavljević je poručio da “duž celog našeg istorijskog puta stoje uspomene velike kao šume” po kojima je ovaj istorijski kraj dobio ime.
“U tim šumama čujemo glasove svojih predaka i preko dugih vekova pružamo im ruke i tražimo njihovo društvo. Poslušajmo pažljivo te glasove”, rekao je ministar kulture.
Priča o prvom srpskom ustavu deo je velike sage o borbi našeg naroda, za slobodu i za državu, poručio je ministar.
U skladu sa običajima, nazvan po verskom prazniku ili po svecu, kako se i svi veliki zakonodavni akti naimenuju, a zvanično “Ustav Knjaževstva Srbije” ovaj ustav je rađen po zapadnoevropskim modelima, najviše po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Bio je i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
“Ipak, priča o prvom srpskom ustavu deo je velike sage o borbi našeg naroda, za slobodu i za državu”, naveo je Vukosavljević u besedi i podsetio da je nakon propasti srpske srednjovekovne države i padanja u otomansko ropstvo doveden u pitanje i sam opstanak naroda.
Ministar Vukosavljević je podsetio da su vekovi prolazili u bunama, stradanjima, seobama, otporima nasilnoj islamizaciji, u zlopaćenju svake vrste i da je jedina iskra koja je značila svetlost u tami bila neumrla svest o nekadašnjoj slavi, o blistavim dvorovima, vitezovima, zamkovima, kraljevima, prinčevima, princezama, o sjaju jedne velike države i jednog velikog istorijskog naroda dostojnog baštinika besmrtne slave i sjaja Vizantije.
“Bez te svesti, narod bi, u dugom istorijskom trajanju pod brutalnom okupacijom, prihvatio svest i karakter roba i tako krenuo u samoponištavanje i istorijsko nestajanje. Nije slučajno Vuk rekao da su nas spasili vera pravoslavna i gusle javorove”, istakao je Vukosavljević.
U umetničkom delu programa izvedeni su igrokazi Knjaževsko-srpskog teatra po motivima drama “Konak u Kragujevcu” Danka Popovića, “Joakim” Dobrivoja Ilića i “Miloš Veliki” Milovana Vitezovića, u režiji i adaptaciji Dragana Jakovljevića.
