Kragujevčanke i Kragujevčani,
Svi vi koji živite od svog rada, iza nas je jedna, na oko mirna godina, dok se problemi u društvu i našim životima produbljuju.
Niske zarade su deo života većine radnika. Namerno i sračunato nametanje minimalne zarade na niskom nivou kako bi se, kako govore, očuvala ekonomija zemlje i privukli strani investitori, donelo nam je siromaštvo, kojeg se mnogi stide, a da za to nisu krivi.
Prosečna zarada Kragujevčanki i Kragujevčana ( 91 049 din), i ako smo četvrti grad po veličini u Srbiji, niže su od prosečnih zarada u Srbiji ( 94 125 din) i znatno niže u odnosu na zarade u glavnom gradu ( 118 351din) . Nema za one koji stvaraju novu vrednost. Za prosečnu zaradu nije moguće napuniti prosečnu potrošacku korpu (102 044 din). Polovina radnika u Srbiji, na ime zarade prima do 72 956 dinara ( medijalna zarada), sto svedoči o težini života ovih radnika.
Socijalni dijalog na nivou države je bez rezultata, dok u našem gradu i ne postoji. O tome najbolje svedoči podatak, da u protekloj godini nije održana ni jedna sednica Socijano ekonomskog saveta grada. Nema pokušaja socijalnog dijaloga.
Nastavlja se sa nezakonitom i nemoralnom praksom nekih poslodavaca, da u cilju ličnog bogaćenja isplaćuju minimalne zarade ili koji dinar više od toga. Praksa isplate minimalne zarade “na račun”, dok se ostatak zarade isplaćuje “na ruke”, što je poznato nama, ali i državnim organima, za posledicu ima potkradanje države i niske doprinose za penzijsko osiguranje. Ovo stanje garantuje siromaštvo u starosti ovih radnika.
Očekujemo novi početak automobilske industrije, koja je bila zaustavljena nakon 69 godina neprekidne proizvodnje. Obeshrabruje činjenica da se novi radnici u automobilskoj industriji zapošljavaju preko agencija za iznajmljivanje radnika. Zapošljavanju preko agencija pribegla su i gradska komunalna preduzeća, dovodeći svoje sugradjane u položaj prekarnih radnika.
Zaposleni u javnom sektoru, posebno sa srednjom stručnom spremom i nižom, ne mogu da žive od svojih zarada. Ponovo, na društvenoj sceni, imamo one, koji rade i od svog rada ne mogu da žive.
Mnogi od nas navikli su se na siromaštvo, prihvatajući dominantnu mantru da je to nepromenljivo stanje i sudbina života radnika.
Sve ovo moguće je promeniti!
Istorija radničih pokreta, u svetu a i kod nas, uči nas da je jedino udruživanjem moguće menjati postojeće stanje. Dok danas mnogi marginalizuju radničko udruživanje, podsećamo na neke od istorijskih rezultata radničkog udruživanja: osmočasovno radno vreme, plaćeno bolovanje i godisnji odmor, porodiljsko odsustvo, petodnevnu radnu nedelju, sprečen rad dece, radno zakonodavstvo I dr. Sve ovo nije dobijeno voljom poslodavaca.
Verujemo da je i danas moguće napraviti promene na bolje, samo je potrebno da nas bude mnogo više, da budemo aktivni i da se borimo. Borimo se, moguce je!
UG Nova Svetlost
Predsednik
Jugoslav Ristić
Kragujevac, 1. Maj. 2024 godine
