U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli borbu za osmočasovno radno vreme, širom sveta se obeležava Međunarodni praznik rada – Prvi maj.
Obeležavanje Praznika rada prešlo je u Srbiji dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
Tek 1893. godine održana je proslava u Beogradu. U osam časova radnici su se okupili u „Radničkoj kasini“ u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo „Proleteri svih zemalja ujedinite se!“ Sat vremena kasnije ispred kafane odjeknula je „Marseljeza“ praćena poklicima „Živeo Prvi maj!“ Žandarmi su tada blokirali kafanu, a većina radnika se razišla. Sedamnaestorica obućara su, međutim, praćeni žandarmima krenuli na Topčider gde je, kako beleži Života Kamparelić u Godišnjaku Beograda (1959), pročitan pozdrav Vase Pelagića „mladom srpskom proletarijatu“.
Naredne godine radnicima je stigao i poziv Zanatlijskog saveza da obeleže Prvi maj: „Radenici, izjavite Prvog maja negodovanje i protest protiv današnjeg poretka koji vas gura u sirotinju i razvrat; istaknite zastavu na kojoj su upisane želje vaše: osam sati dnevnog rada i sva politička prava kao opšte pravo glasa i tako dalje.“
Radnici su se odazvali pozivu i održali protestnu šetnju od Kalemegdana do Topčidera gde je u kafani „Burdelj“ Vasa Pelagić održao govor.
Policija je 1895. godine demonstracije rasturila, a 1896. petsto radnika i đaka se okupilo pred zanatlijskom čitaonicom i uredništvom Socijal-demokrata. U šetnji ka Topčideru, gde je trebalo da bude održan zbor, priključilo im se još 200 ljudi. Iako je skup sprečen, posle podne su održani koncert i igranka u Bajlonijevoj sali.
Proslava je održana i 1897, doduše u nedelju 2. maja, a radnici su pred zgradom Narodne skupštine skandirali „Da živi opšte pravo glasanja, da živi radni narod!“. Ovoga puta okupilo se 1.200 ljudi. Pisma istaknutih vođa tadašnjeg radničkog pokreta u Evropi srpskim socijalistima pročitana su naredne godine, a 1899. četiristo radnika je prodefilovalo gradom.
U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.
