Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva

U Kragujevcu je u organizaciji Nordijske poslovne alijanse i NALED – a, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Regionalnom privrednom komorom Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, pod pokroviteljstvom Nordijskog saveta ministara, održana konferencija Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva.

Kragujevac je drugi od četiri grada u Srbiji u kojima se u cilju podizanja svesti ključnih lokalnih partnera o važnosti cirkularne ekonomije, donošenja predloga o nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije u Srbiji ali i prenošenja nordijskih iskustava i znanja, održava ova konferencija.

U ime grada učesnike konferencije pozdravio je Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika. Inovacije koje primenjuju nordijske zemlje, inspiracija su mnogim zemljama da pokrenu proces cirkularne ekonomije i podignu kvalitet života u svojim sredinama. Osim inovacija, potrebna nam je koorporativna i građanska odgovornost u procesu prelaska na obnovljivu ekonomiju. Cirkularna ekonomija je sistem u kome učestvuju svi, od države, velikih proizvođača do male privrede i građana. Svako u ovom procesu ima svoju ulogu.

Tretman otpada nije samo pitanje budžeta, administracije, političke volje, već u ovom procesu mora da participira cela zajednica. Naša je obaveza prema novim generacijama da menjamo navike i razmišljanja, rekao je Momčilović u uvodnom obraćanju. On je istakao da je u Kragujevcu pre nekoliko godina na prostoru od 10 000 kvadrata otvoren najsavremeniji Reciklažni centar na području centralne Srbije.U protekle četiri godine sredstvima Budžetskog fonda za energetsku efikasnost resornog ministarstva u iznosu od 180 miliona dinara energetski su sanirani objekti četiri osnovne škole, a ove godine otvorena je i prva ekološka javna garaža.

U okviru projekta ”Čista Srbija”, Kragujevac će konačno rešiti problem deponije i odvoženja smeća i problem prečišćavanja otpadnih voda, pored ostalih velikih projekata. Nova pametna razvojna strategija za budućnost ima pokretačku snagu i realizuje se kroz nove investicije, čime se povećava životni standard i zadovoljstvo građana, poručio je Momčilović.

Biljana Ilić Stošić načelnica Šumadijskog upravnog okruga je rekla da prirodni resursi nisu neograničeni i da su danas veoma ugroženi. Cirkularna ekonomija pored finansijskih benefita pruža onaj najvažniji koji novcem ne može da se plati a to je zaštita životne sredine. Reciklažni centar u Kragujevcu godišnje reciklira i dostavi operaterima oko 920 tona sirovine odnosno resursa koji se dalje obrađuju, objasnila je Ilić Stošić.

Namera ambasada nordijskih zemalja je da podrže Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije, podele iskustva svojih zemalja i podignu svest lokalnih partnera o važnosti i koristima primene cirkularne ekonomije koja utiče na svakog pojedinca i na društvo u celini.

Pored zaštite životne sredine, podizanja svesti o upravljanju otpadom, cirkularna ekonomija se tiče svakog potrošača, kompanije, svih prirodnih resursa a istovremeno je poslovna prilika jer nema otpada. Ono što je otpad za jednu vrstu industrije za drugu je sirovina, rekao je Kim Lahdevirt, ambasador Finske. Finska je pre pet godina napravila mapu puta za cirkularnu ekonomiju i svakoga dana je primenjujemo ali s druge strane veoma je bitna saradnja sa partnerima i državama koji na sličan način treba da je primenjuju. Srbija je osnovala hab za cirkularnu ekonomiju a u izradi je i Nacionalni akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Konferecija se održava, između ostalog, i radi pronalaženja partnera za uvođenje i implementaciju i da u celom procesu delujemo jer se tiče svih nas.

Zamenik ambasadora Švedske, Aleksandar Pejr Dotri je rekao da svaki otpad može da se transformiše u resurs zato cirkularna ekonomija stvara mogućnost uspostavljanja velike industrije. Polazna tačka je pravilna separacija otpada i osnovno polazište da na to ne posmatramo kao na trošak već kao na mogućnost ostvarivanja prihoda. U Švedskoj gradski prevoz uglavnom koristi gorivo napravljeno od otpadaka hrane koje sakupljaju građani, objasnio je Dotri, zamenik ambasadora Švedske. Švedska je jedan od najvećih donatora Srbiji za unapređenje i zaštitu životne sredine.

Na završnoj konferenciji u oktobru biće predstavljeni zaključci i predlozi za sledeći korak u sprovođenju principa cirkularne ekonomije u Srbiji.

Post Author: Milan

Ostavi komentar