Karađorđe je 1804 godine na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik – Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).
U Beogradu je 1832 godine osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.
Donesen je 1835 godine liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.
Odigrao se 1942 godine jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji, kada su Britanci posle nedelju dana opsade predali navodno neosvojivu tvrđavu Singapur Japancima. Više od 60.000 britanskih, australijskih i indijskih vojnika tada je zarobljeno.
