Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. januara (27. decembra po crkvenom, julijanskom kalendaru) proslavljaju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je slovio i za zaštitnika loze Nemanjića.
U srpskom narodu slavi se 78 krsnih imena ili slava kuće, koje se proslavljaju kao krsne slave. Stevanjdan nije tako „popularan“ kao Nikoljdan (praznik Svetog Nikole), Đurđevdan/Đurđic (Sveti Georgije, ili Aranđelovdan (Sveti arhanđel Mihailo)… ali ova prva slava po Božiću ipak spada u „prvi“ red svetaca u Srba. Takođe, spada u one srpske svece koji imaju dve slave – zimski Stevanjdan danas, i letnji – Stevan Vetroviti – kada se 15. avgusta (2. avgusta po starom kalendaru) slavi Prenos moštiju svetog Stefana.
Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.
Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.
Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi, već pram lokalnim običajima).
