Proizvodnja tartufa u Srbiji datira još od kraja 19. veka. Srbija ali i države u regionu imaju veliki potencijal da svetskom tržištu pruže kvalitetan tartuf. Radoslav Ćatić u selu Masloševo ispod Rudnika već 12 godina na svom imanju vrši edukacije ljudi, a ovoga puta jedan od učenika je i Ivana Novaković koja planira da postane i prva žena koja će proizvoditi u Šumadiji beli tartuf.
Ivana Novaković iz sela Masloševo ispod Rudnika planira da postane prva žena koja će se u Šumadiji baviti proizvodnjom tartufa.
Planira da za početak iskoristi 30 ari parcele na kojoj će se baviti uzgojem tartufa u simbiozi sa lešnikom.
U tom naumu pomaže joj komšija i višedecenijski poznavalac tartufarstva u Srbiji Radoslav Ćatić koji tvrdi da je zemlja ispod Rudnika odlična za proizvodnju tartufa u kontrolisanim uslovima.
„Prvenstveno mi je interesantno, to je nešto što je novo ovde i što bih ja lično volela da se razvije i da se proširi ta proizvodnja tartufa jer ovo je kao što znate voćarski kraj. Treba uneti nešto novo u selo i uopšte u Srbiju i okolinu. Planiram da zasadim beli tartuf jer je on najunosniji i najpogodniji za ovu vrstu zemljišta“, izjavila je za RTV Ivana Novaković- budući proizvođač tartufa iz Masloševa kod Kragujevca.
Tartufarstvo je bilo ovde razvijeno od 1893. godine do Balkanskih ratova 1912. godine.
Mi smo bili druga zemlja u svetu, kakva Španija, kakva Italija… kasnije je proizvodnju razvila i Francuska.
„Kada taj tartuf nastane i pusti taj svoj anđeoski miris u jednom krečnjačkom području onda bude desetkovan mirisom jer ga kreč apsorbuje, a Ivana će sutra da vadi tartuf koji miriše na dušu ove zemlje jer je ovo deluvijalno auvijalna ravan, gde ima i humusa, gde je taj miris i ostao u njemu“ potvrdio je za RTV Radoslav Ćatić, poznavalac tartufa.
Za početak potrebno je zasaditi lešnik. U simbiozi sa tartufom koji ga hrani preko svojih micelijuma brzo razvija korenov sistem, a sama gljiva nalazi se na 20 centimetara od vrha tla. Ipak punu rodnost daje tek nakon pete godine kada se i očekuje 100 grama tartufa po stablu.
„Ja inače nemam konkretno zanimanje, radim sve i svašta od seče drva do moleraja i ostalih poslova ali fokusiraću se sada na proizvodnju tartufa i lešnika. Mene interesuje sve i sada se trenutno fokusiram na tartufarstvo jer mi je to i neki vid izazova“, kaže Novakovićeva.
„Ja želim sa svojom ekipom, da ne kažem vojskom mojih učenika a ima ih poprilično za ovih 12 godina da, pošto već imamo dozvole, izvozimo za Englesku. Džejmi Oliver je čovek fasciniran kvalitetom, organoleptičnošću, mirisom našeg tartufa. Frensisa Kopole brat takođe, zatim naša Olga Racić i kada to bude pisalo „Made in Serbia“, ne zbog kvazi nacionalizma nego što to jeste to, onda ćemo da razvijemo tu enigmu tartufa koji je prisutan na 45 stepeni severne geografske širine još od Fridriha Vilhema“ ocenio je Ćatić.
On objašnjava da su kontinuitet, količina i kvalitet u proizvodnji ključni za uspeh, a zbog povoljnog zemljišta svetu možemo da damo pravi tartuf sa svim svojim mirisima po kojima je poznat.
