Odluka da grad kupi zgradu bivšeg „Zastava servisa” za novu autobusku stanicu je čudna i nerazumljiva, jer taj je objekat ogroman i za stanicu treba možda njegov deseti deo. Sve je moglo da prođe mnogo jeftinije, pa se postavlja pitanje da li se radi o dilu sa onima koji prodaju ovu zgradu, kaže Veroljub Stevanović
Iako je po veličini četvrti grad u zemlji i nije važno saobraćajno čvorište, Kragujevac bi uskoro mogao da dobije najveću autobusku stanicu u Srbiji, ili bar približno veliku kao Beograd ili Novi Sad, gradovi sa višestruko većim autobuskim prevozom.
Na poslednjoj sednici Skupštine grada doneta je odluka o podizanju kredita od tri miliona evra za kupovinu bivšeg „Zastavinog servisa”, na ulazu u grad iz Batočine, jer je procenjeno da lokacija tog objekta najviše odgovara pošto je blizu centra grada. Sem lokacije, nisu detaljnije obrazložene ostale okolnosti.
To se, pre svega, odnosi na veličinu ove zgrade koja, prema dostupnim podacima, ima oko 10.000 kvadrata. Kada je preduzeće „Zastava promet i servis” privatizovano 2006. godine u oglasu za prodaju većinskog društvenog kapitala navedeno je da se prodaje hala servisa u Kragujevcu, Lepenički bulevar 1. od 8.477 kvadrata i upravna zgrada sa servisom na istoj adresi od 2.863 kvadrata.
To su zapravo dva odvojena objekta pod istim krovom koje sada od Univerzal banke u stečaju namerava da kupi grad Kragujevac za tri miliona evra i da potom uloži dodatna sredstva, kako bi se objekat adaptirao i prilagodio novoj nameni.
Bolja lokacija ka Jovanovcu
U saopštenju povodom odluke o kupovini bivšeg servisa, svojevremeno jednog od najvećih u zemlji, na sajtu Skupštine grada objavljena je informacija u kojoj član Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Minja Obradović navodi da su razmatrane lokacije za jedan takav kapitalni objekat, te da se lokacija bivšeg servisa pokazala kao najbolje rešenje.
Dalje se navodi da je odluka bila da se nova autobuska stanica locira što bliže centru, pa pošto lokacije koje grad poseduje nisu odgovarale, pokazalo se da je najbolje da se autobuska stanica locira u bivšem servisu.
– Namera je da se objekat kupi i sredstvima EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) prilagodi budućoj nameni jedne moderne stanice koja će pored perona i tehničkog dela imati i komercijalno poslovni sadržaj, izjavila je Minja Obradović.
Kada je na sednici Skupštine doneta odluka o kupovini servisa jedini odbornik koji je bilo šta prokomentarisao bio je Veroljub Stevanović, predsednik „Zajedno za Šumadiju” i odbornik te organizacije. NJegov komentar je bio da ta zgrada nije dobro rešenje za buduću stanicu.
Nedelju dana kasnije, Stevanović u razgovoru za naš list daje znatno detaljnije i podrobnije objašnjenje zašto je protiv ovakvog rešenja. On kaže da sadašnja autobuska stanica nije adekvatna i da je jasno da mora da se izmesti. Ali, napominje da to u ovom trenutku nije najaktuelniji problem koji grad treba da rešava, pogotovu ne novim kreditom, zbog velikih rata koje stižu na otplatu početkom naredne godine.
– Mislim da stanici nije mesto tu gde je predviđena. Kada analizirate potencijalno mesto za nešto, vi sve aspekte morate da uzmete u obzir. Ja se pitam zašto kupujete nešto potpuno neadekvatno i dajete ogromne pare, a imate neuporedivo bolju lokaciju u vlasništvu grada, dakle ne plaćate ništa, započinje Stevanović.
To je lokacija na uglu ulica Save Kovačevića i braće Nikolića (prvi krak petrovačke magistrale), na putu od Gradskog sajmišta prema Jovanovcu, na kojoj je prethodhna gradska vlast planirala izgradnju nove autobuske stanice.
Ta lokacija je pogodna ne samo za stanicu, već i za izgradnju transportnog terminala odmah pored, koji bi donosio znatne prihode gradu, a blizu je i zgrada sajma. Sve je na jednom mestu, a može da se ostvari sopstvena velika zarada, uz ulaganje u zgradu stanice daleko manjih sredstava nego što je sada slučaj, objašnjava Stevanović.
Prevelika zgrada
Bivši gradonačelnik kaže da ova lokacija koju je prethodna vlast predvidela i ucrtala je u prostorne planove više odgovara i zato jer ima dobre prilaze sa svih strana, što sa sadašenjom lokacijom nije slučaj. Pitanje je kako će stanici prilaziti autobusi iz pravca Kraljeva, na primer, ili kuda će ići autobusi koji kreću put Beograda. To sve govori o lošoj pristupačnosti.
– Zašto kupovati onoliki prostor, preskupo je da se to plaća. Pitanje je da li se ovde radi o dilu sa onima od kojih se taj objekat kupuje, kaže Stevanović.
Po svojoj veličini od oko 10.000 kvadrata bivši servis bi mogao da posluži, ako je već na prodaju, za neke mnogo važnije stvari, na primer za fabriku, koja može gradu da donese daleko veća sredstva, smatra naš sagovornik.
Po njemu dobro se zna kakva treba da bude autobuska stanica, ne mnogo velika, ali sa uređenim peronima za dolazak i polazak, prostorom za parkiranje autobusa. A ovde se radi o kupovini zgrade od 10.000 kvadrata, iako realno za stanicu treba deset puta manji prostor, kaže Stevanović, uz pitanje da neće možda perone za autobuse da smeste u samoj hali.
Taj prostor po svojoj veličini nikako nije adekvatan i pitanje je šta će se smestiti u ovako prostranoj zgradi. Kao i svaka stanica i ova bi morala da ima osnovne usluge, kao što su šalteri za prodaju karata, čekaonica, restoran ili bife, kioske i slične prodavnice. Ali, to se sve može smestiti na daleko manjem prostoru, pa je pitanje kakve komercijalno poslovne sadržaje ima na umu gradska vlast i kako ih smestiti na oko jednog hektara pod krovom nekadašnjeg servisa, pita se naš sagovornik.
„ZASTAVA PROMET I SERVIS”
Građeno za tržište Jugoslavije
„Zastava promet i servis” izgrađen je u vreme velikog razvoja Fabrike automobila u Kragujevcu i prostorno i funkcionalno prilagođen tadašnjim potrebama prodaje i servisiranja vozila iz „Zastavinog” programa kada ih je dnevno sa trake silazilo po 1.100 komada.
Kupci „jugića” i „stojadina” iz centralne Srbije ovde su preuzimali nova vozila i na licu mesta obavljali takozvani „nulti” servis, a vozila sa većim kvarovima dolazila su ovde na popravku iz cele bivše Jugoslavije, od Vardara do Triglava.
Sada zgradu sa jednom specifičnom namenom za veliko tržište treba adaptirati za sasvim druge potrebe, a kako će to izgledati tek ćemo videti. Kao i mnogo puta ranije i kod ove odluke gradske vlasti izostala je transparentnost i iznošenje argumenata pred javnost. Tako ne znamo koliko je u pripremanje odluke bila uključena struka, odnosno reč prostornih planera iz Direkcije za urbanizam ili stručnjaka za saobraćaj iz gradske uprave. Sve to ostalo je u uskom krugu ljudi, iza zatvorenih vrata.
