Odbornici Skupštine grada doneli su danas odluku o dva dugoročna reprograma za izmirenje dugova iz prošlosti, od kojih jedan opterećuje budžet grada Kragujevca, a drugi porodične budžete građana.
Prvi dugoročni reprogram odnosi se na dugove koje građani imaju kod pružaoca komunalnih usluga za daljinsko grejanje, vodu, odnošenje smeća, a, kako je rečeno trebalo bi da se uključe i “Parking servis” i “Gradska groblja”. Odbornici su uputili preporuku nadzornim odborima javnih i komunalnih preduzeća i skupštinama društava ostalih subjekata, kao pružaocima komunalnih usluga i usluga objedinjene naplate da omoguće građanima zaključenje Sporazuma o vansudskom izmirenju dugova.
Predviđeno je da se Sporazum može zaključiti na period ne duži od 120 meseci, dok minimalan iznos mesečne rate ne može biti niži od 500 dinara.
Druga odluka o dugoročnom reprogramu odnosi se na dospele a neizmirene obaveze u iznosu 1,7 milijardi dinara, koje grad Kragujevac i preduzeća čiji je osnivač imaju prema JP Elektroprivreda Srbije Beograd.
Oko ove tačke vodila se žestoka polemika, posebno između aktulenog i bivšeg gradonačelnika Radomira Nikolića i Veroljuba Stevanovića, te odbornika SPS, nekadašnjeg direktora “Vodovoda” Obrena Ćetkovića.
“Ili ne znate ništa, ili ste duboko bezobrazni da to ne može da se izmeri”, optužio je sadašnji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić bivšeg, Veroljuba Stevanovića, a sve u okviru skupštinske rasprave o predlogu da grad Kragujevac preuzme dugove za električnu energiju javnih i javno komunalnih preduzeća i predloži Vladi Srbije reprogram sa Elektrošumadijom.
Nikolić je ovo za skupštinskom govornicom rekao nakon što je Veroljub Stevanović izneo niz podataka kojima je ukazao na netačnost optužbi da je, za četiri godine koliko je u Kragujevcu na vlasti Srpska napredna stranka, i dalje za sve kriva „bivša vlast“.
“Fiskalni savet je rekao da je Vodovod u dubiozi milijardu dinara. A za deset godina godina koliko smo mi bili na vlasti bilo je na desetine kilometara godišnje investicija. I nikada preduzeće nije imalo veća dugovanja od potraživanja. Cifre nedvosmisleno govore. Vodovod duguje 981 milion za struju. Odgovorno tvrdim da Vodovod, dok je direktor bio Obren Ćetković, nikada nije dugovao više od 200 do 300 miliona dinara. Nikada”, naveo je Stevanović.
On je, analizirajući dugove Preduzeća za izgranju za električnu energiju, došao do zaključka da grad nije „dinar dao“ za rasvetu na selu 40 meseci.
“Svi dugovi su uvećani u odnosu na 28. oktobar 2014. godine. Recimo bazeni, sada je dug 33 miliona, skoro deset puta više. Reprogram koji planirate da dogovorite sa Vladom Srbije posledica je vašeg nerada, neznanja i neodgovornosti”, rekao je Stevanović.
Gradonačelnik Radomir Nikolić izneo je podatak da je dug “Vodovoda i kanalizacije” prvog marta 2015. godine iznosio 860 miliona dinara. Što je ocenom – “Nemojte Radomire, niste plaćali”, demantovao dugogodišnji direktor tog javno komunalnog preduzeća Obren Ćetković:
“Predlog mera je dobar. Daleko je lakše i bezbolnije rešavati dug s jednog mesta. Ali obrazloženje koje je ovde ponuđeno je neverodostojno, da ne kažem drsko. U Vodovodu lični dohoci nisu kasnili ni sata, a ne dana. Moj osnovni zadatak, kao direktora, bio je da građani, privreda grada Kragujevca, opština Batočina i Knić, kao i deo Kraljeva imaju bakteriološki i hemijski ispravnu vodu i u dovoljnim količinama. I po tome je Vodovod grada Kragujevca bio prepoznatljiv i u Evropi. Drugi zadatak bio je da oni koji to omogućavaju imaju redovnu platu. I potraživanja su, u moje vreme, uvek bila veća od dugovanja. U to vreme Vodovod je imao investicije, zahvaljući gradonačelniku Veroljubu Stevanoviću. A to ste vi naplatili”, kazao je Ćetković.
On je izneo i podatak da je 25. decembra 2014. godine dug prema Elektrošumadiji iznosio 353 miliona dinara. Podsetio je i na potpisivanje reprograma na deset godina, što je značilo da nije bilo ni kamata i dodao:
“Radmire Nikoliću, nemojte da klimate glavom. Pozovite stručne službe Vodovoda, neka kažu – ko ne govori istinu. Znači – niste plaćali!”
I kada se na dnevnom radu našla odluka o formiranju Mreže ustanova kulture čiji je osnivač grad Kragujevac, nije izostala oštra rasprava. Takođe, diskutovalo se i o spajanju javno komunalnih preduzeća.
Šef odborničke grupe Šumadijska regija Pokret slobodnih građana Bojan Stojadinović izrazio je sumnju u namere predlagača,
“Ovim se i jasno stavlja do znanja zaposlenima u javno komunalnim preduzećima koja se spajaju da će ovo veliko, novo preduzće, imati veliki broj viškova, naročito u kadrovskim službama, računovodstvu, pravnim, službama javnih nabavki… Prema nekim procenama, stotinak ljudi ostaće bez posla u ovoj tranziciji. A možda to ne bude i konačan broj”, kazao je Stojadinović.
On je ocenio da je odluku pisao neko ko ne poznaje zakone i ocenio da će zaposleni veoma lako svoja prava da ostvaruju na sudovima, pošto će za radnike koji će, kako je rekao, “sedeti i u istoj kancelariji”, važiti različita pravna akta, odnosno ona koja su “doneli” iz matičnog preduzeća.
Veroljub Stevanović, odbornik ZZŠ, podsetio je da je, prilikom usvajanja odluke o pripajanju preduzeća, opozicija ukazivala da će biti nemoguće pripojiti i Urbanizam komunalnim preduzećima. Što je, pokazalo se, bilo tačno. Ocenio je da će se slično dogoditi i sa odlukom koju je većina danas prihvatila jer, kako je istakao, je na delu negativna, prema političkim kriterijumima, kadrovska selekcija.
Između ostalo odbornici su danas, u cilju pružanja podrške projektu državne stanogradnje, odlučilida lokalna samouprava oslobodi investitora, odnosno Republiku Srbiju, od plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta za izgradnju stambenih zgrada za pripadnike snaga bezbednosti na Deninom brdu.
Na današnjoj sednici doneta je i odluka kojom grad Kragujevac preuzima prava i dužnosti osnivača nad “Zastava Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika“. Do imenovanja direktora od strane Skupštine društva, funkciju vd direktora obavljaće Prim. dr sci med Antonio Dimitrovski, koji je zbog imenovanja na tu funkciju na sednici Skupštine grada podneo ostavku na mesto odbornika.
Na sednici je usvojena i odluka o ravnopravnosti polova koja podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora u skladu sa Zakonom.
Izvor: Ritam Grada
