Reklo bi se u Kragujevcu ništa novo. Slike postrojenih autobusa, koji u radno vreme, prevoze za Beograd na miting podrške vlasti, pristalice vladajućih stranaka od kojih većinu koji su zaposleni u javnim preduzećima, državnim ili gradskim, ponovo se mogu videti na ulicama grada.
Poslednji put taj masovni egzodus za Beograd vidjen je kada je dolazio predsednik Rusije Vladimir Putin. Ima onih koji tvrde da je ovo redovna pojava za svaki miting u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ i da su radnici često na putevima Srbije ali i da na sreću ne zapadne uvek svima baš svaki već i da ima rotacija. Kome ovi izleti teže padaju rukovodiocima koji moraju da ispune kvote ili radnicima koji obidjoše celu Srbiju, teško je reći ali da gradjani Srbije gundjaju i sa pravom postavljaju pitanja evidentno je svakome.
Još jedno pitanje i te kako lebdi u vazduhu. Samo šest dana ranije u Srbiji za miting opozicije, nije bilo moguće iznajmiti niti jedan autobus za prevoz putnika. Doslovno svi prevoznici su bili na razne načine zastrašeni da ne iznajme autobus taj dan u svrhu prevoza putnika za Beograd. Otkazivane su i redovne linije, proveravani spiskovi putnika koji idu vozovima za Beograd. Ustavom i zakonom zagarantovano pravo okupljanja i pravo kretanja bili su narušeni. Takve slike nisu vidjene od devedesetih u Srbiji. Na žalost postale su normalnost a dvostruki standardi za gradjane, postali su realna svakodnevnica.
Danas, nakon ponovljenih scena masovnih autobusa i pritiska na zaposlene u javnom sektoru, još jedanput možemo samo da konstatujemo da u Srbiji postoji vlast i postoje svi drugi. Ti drugi svesni ili nesvesni situacije u kojoj se društvo nalazi, jednako su žrtve, a možemo ih samo podeliti na one koji pristaju da to budu i one koji su podigli glas i ne pristaju da budu putnici autobusa koji ne vodi nigde.
