Iz Pokreta Kreni – promeni u Kragujevcu saopštavaju da su dobili odgvore JKP „Vodovod i kanalizacija“ o kvalitetu pijaće vode u gradu. U saopštenju dostvaljenom medijima navodi se da su za avgust dobijeni rezultati fizičko-hemijske analize vode za ukupno 22 dana (JKP Vodovod i kanalizacija je dalo svoje rezultate za 15 dana i rezultate Instituta za javno zdravlje Kragujevac za 7 dana), a za septembar su dati rezultati za samo za 5 dana.
– U odgovoru na pitanje iz našeg zahteva koje se odnosi na podatke o vrednostima fizičkih i hemijskih pokazatelja kvaliteta vode za piće u avgustu i septembru mesecu, stoji da su „SKORO SVI ispitivani uzorci bili u skladu sa zakonskim propisima“ za traženi period i da je voda za piće bila bezbedna…!!! Kada smo uradili analizu podataka o vrednostima ispitivanih parametra, zaključili smo da su vrednosti za mnoge fizičko-hemijske parametre bile veće u odnosu na vrednosti predviđene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće i da mnogi ispitivani uzorci nisu bili u skladu sa zakonskim propisima. Kod većine ispitanih uzoraka utrošak KMnO4 je veći od 8 mg/l (često je išao i preko 10) što ukazuje na prisustvo organske materije u vodi. Rezultati za uzorke uzete 9. septembra su pokazali da je utrošak bio čak 15, 2 mg/l, odnosno 16,3 mg/l za dva rezervoara u gradu. Po pravilniku takva voda se ne bi smela hlorisati, a u tabelama JKP „Vodovod i kanalizacija“ se pojavljuje višak slobodnog rezidualnog hlora. Postavlja se pitanje čime se ta voda tretira?, navode u Kreni – promeni.
Pored toga, ističu u tom pokertu, na osnovu rezultata – pre svega JKP „Vodovod i kanalizija“, može se videti da je „tokom više dana avgusta u kontinuitetu (od 13 . do 30. ) na nekoliko mernih mesta bila problematična mutnoća, boja, kao i prisustvo mangana“.
Može se, tvrde, uočiti da je to bio čest problem na mernim mestima: Mlekara Meglle, Energetika – KC, restoran Neptun, buregdžijska radnja „Beograd“ Erdoglija, na rezervoarima R-14, Veliko brdo, Ćava… Takođe se, kako navode, može videti da je na mnogim mernim mestima „količina Mn 0,05 mg/l , što je upravo granica maksimalno dopuštene koncentracije (MDK), a to deluje vrlo neubedljivo i simptomatično!“
– Izdvojili bismo posebno loše rezultate za analizirane uzorke 9. septembra a koje je uradilo JKP „Vodovod i kanalizacija“. U izveštaju za te uzorke izdatom 11. septembra, stoji da je utrošena izuzetno velika količina KMnO4 za uzorke: rezervoar Veliko Brdo ulaz/izlaz i za rezervoar R-14 ulaz (16,3 odnosno 15,2mg/l), što ukazuje na prisustvo velike količine organske materije u vodi. Tog dana je količina mangana (Mn) bila povećana više puta u uzorcima vode osnovnih škola „Milutin i Draginja Todorović“ i „Treći Kragujevački bataljon“ (0,13, odnosno 0,138 mg/l a maksimalno dozvoljena je 0,05 mg/l), što je sve dovelo do promene boje i zamućenja. Već sledećeg dana u izveštaju o kvalitetu vode napisano je da u OŠ „Treći Kragujevački bataljon“ vode nije bilo, a da je u osnovnoj školi „Milutin i Draginja Todorović“ voda i dalje obojena i mutna, a izmerena vrednost za mangan 0,12 mg/l. Posebno je interesantno da za takve problematične uzorke vode Institut za javno zdravlje Kragujevac kaže da ispitivani uzorak vode „ne odgovara“ Pravilniku, ali da je sa zdravstvenog aspekta voda u redu i da se može koristiti. U stručnom mišljenju Instituta čak stoji i čudan predlog mera: „Isprati mrežu, pa ponoviti analize“. Pitanje je kojom i kakvom vodom isprati mrežu usred sušnog avgusta?, navode u Kreni – promeni.
Inače, kako se ističe u saopštenju, na sajtu nevladine organizacije Ekomar može se videti odgovor Instituta za javno zdravlje Kragujevac na njihov upit da komentarišu kvalitet vode za piće u periodu od 1. avgusta do 5.septembra ove godine. U tom odgovoru se kaže da je većina ispitivanih uzoraka bila u skladu sa važećom zakonskom regulativom, a da su odstupanja registrovana na samo 4 tačke, da se „neispravnost tih uzoraka javila zbog pojačane boje, mutnoće i povišene koncentracije Mn, ali da je „s obzirom na prirodu i efekte u organizmu nabrojanih parametara, dato mišljenje da voda može da se koristi za piće“!!!
– Posle ovakvog odgovora, mora se postaviti pitanje da li stručnjaci iz Instituta prate šta nauka poslednjih par decenija kaže o uticaju Mn na zdravlje ljudi, pre svega o njegovom uticaju na zdravlje dece! Kada je reč o naučnim istraživanjima, navodimo samo jedan rad sa mnogo podataka o uticaju povećane koncentracije Mn u vodi na intelektualni razvoj dece. Rad je objavljen u časopisu NeuroToxicology (Vol. 64) 2018. godine i nosi naziv Changes in water manganese levels and longitudinal assessment of intellectual function in children exposed through drinking water (autori: Laurie-Anne Dion, Dave Saint-Amour, Sébastien Sauvé, Benoit Barbeau, Donna Mergler,Maryse F. Bouchard). U ovom radu se navodi i sledeće: Mn je esencijalni nutrijent, ali u velikim dozama može biti i snažan neurotoksikant, sa efektima na kogniciju, ponašanje i neuromotornu funkciju. Od nedavno se ulažu povećani napori da se istraži neurotoksičnost Mn kod dece. Dokazi iz prethodnih 20 godina sugerišu da izloženost Mn iz vode za piće može biti povezana sa nižim rezultatima koeficijenta inteligencije (IQ) kod dece (Bouchard et al., 2011, Vasserman et al., 2006). Povećane koncentracije Mn u vodi za piće su takođe povezane sa slabijim pamćenjem, pažnjom, motoričkim funkcijama (Oulhote et al., 2014a), perceptivnim rezonovanjem, radnom memorijom (Nascimento et al., 2016, Rahman et al., 2016, Vasserman et al., 2011, Vasserman et al., 2016), kao i sa problemima u ponašanju (Bouchard et al., 2007, Khan et al., 2011, Rahman et al., 2016), navode u pokretu Kreni – promeni.
Iz te organizacije navode da je posle svega ovog, pitanje „zar nije korektnije i humanije napisati preporuku da u određenom letnjem periodu, kada je kvalitet vode tako loš, voda iz gradskog vodovoda se ne preporučuje za piće. Ključno je zaštititi zdravlje građana, pre svega zdravlje dece u razvoju! I uopšte, zašto se građanstvo ne obaveštava blagovremeno o lošem kvalitetu vode na određenim lokacijama?“
– Generalno, svi prethodni parametri (pre svega boja i Mn) koji „ne odgovaraju“ Pravilniku, ukazuju pre svega na to da JKP Vodovod i kanalizacije ne vrši ispiranje, niti vodovodnih linija, niti rezervoara sa vodom za piće dovoljan broj puta u određeno vreme (naravno, ne čekajući leto za to), zbog čega se mangan vremenom nataloži na tim mestima. Tokom leta kada je neophodno povećati pritisak zbog smanjene količine vode i velike potrošnje, taj Mn sa vodom stigne i u naše domove. Građani to mogu i sami zaključiti – bez posebne analize, i to po onoj tamnoj, odnosno crnoj materiji koja se hvata oko slavina, na tuševima, na sanitariji, pločicama kupatila, kuhinje. Takođe, ako samo pogledamo rezultate za mlekaru Meglle (koja koristi lošu vodu za ispiranje postrojenja, verovatno i za proizvodnju svojih proizvoda) i za restoran Neptun, za buregdžinicu, nameće se i pitanje kakvu to hranu konzumiramo? I kakvu to vodu piju ljudi koji se leče u KBC-u, s obzirom na to da je voda sa merne tačke Energetika više dana bila lošeg kvaliteta. Kada je reč o analizi za cijanotoksine vode Gružanskog jezera, zar je potrebno da mi građani podsećamo JKP „Vodovod i kanalizacija“ da naruči analize? To je njihov zadatak i smatramo da je neophodno poslati zahtev Batutu da uradi analize na više toksina. I prošle godine, nije se reagovalo blagovremeno, a pokazalo se da je bilo toksina u vodi (što je potvrdilo nevladino udruženje Ekomar). Pored češćeg pranja rezervoara i ispiranja gradskog cevovoda, kao jednog od preventivnih mera za poboljšavanje kvaliteta vode za piće u gradu Kragujevcu, potrebno je konstantno pokretati i lobirati kod merodavnih državnih institucija temu koja je jako važna za poboljšanje kvaliteta sirove vode u akumulaciji „Gruža“ a koja je takođe važna sa aspekta prečišćavanje iste u vodu za piće na postrojenju „Gruža“ – a to je način određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite sliva akumulacije „Gruža“. Oko 65 miliona kubnih metara vode akumulacje „Gruža“ zadovoljava potrebe oko 250.000 stanovnika Kragujevca i okolnih opština. Ova bi konstatacija mogla i da se promeni u narednom periodu, uzimajući u obzir i na niz nelogičnosti koje donosi novi republički prostorni Plan posebne namene sliva akumulacije „Gruža”. Novim Prostornim planom područja posebne namene sliva akumulacija „Gruža” insistira se na razvoju turizma, a takođe se navodi čak i razvoj rudarstva, a uopšte se ne nude konkretna rešenja za najveći problem – „divlju gradnju”, koja je na obalama jezera posebno intenzivna petnaestak godina unazad. Kao jedan od ciljeva donošenja plana naveden je takozvani održivi ekološki turizam, što je potpuno neprihvatljivo budući da je akumulacija „Gruža“ izgrađena i formirana sa osnovnom namenom vodosnabdevanja Kragujevca i usputnih naselja. U tom smislu promocija i bavljenje turizmom u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite nisu dozvoljeni po Pravilniku o sanitarnim zonama koje je donelo Ministratsvo zdravlja 2008.godine, koji je i danas na snazi i koji je precizniji i strožiji od prethodnog iz 1978. godine. Takođe, samo se uopšteno navodi da je zaštita akumulacije jedan od ciljeva, ali se ne pominju konkretne mere za rešavanje ključnog problema, uklanjanja bespravno izgrađenih objekata, restorana i terena za rekreaciju. Plan predviđa samo zabranu izgradnje novih objekata, a ne pominje se realizacija pravosnažnih i izvršnih rešenja o rušenju bespravno podignutih objekata, posebno onih koji su izgrađeni na državnom zemljištu, navodi se u saopštenju.
Razvoj turizma se, ističu u Kreni promeni, u novom planu pominje kao neka vrsta kompenzacije žiteljima gružanskog kraja koji su ostali bez zemlje zbog izgradnje akumulacije (1979–1984). Razvoj turizma po novom Prostornom planu predstavlja čudno rešenje, nepoznato u režimu zaštita izvorišta prvog ranga u Republici Srbiji i Evropi, gde se ovakva izvorišta nalaze pod strogim nadzorom, bez mogućnosti pristupa nenadležnih lica.
– U priobalju akumulacije „Gruža“ postoje bespravno podignuti objekti koji ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode za piće. U pitanju je preko dvesta objekata, vikendica, kuća za odmor i betonskih bedema izgrađenih u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite, gde je zabranjena gradnja, a na samoj vodi ima preko sto bespravno postavljenih platformi i pontona. U rešavanju ovih problema izostaje podrška i reakcija državnih institucija i opštine Knić, na čijoj se teritoriji nalazi akumulacija. Ovom prilikom odluku donosi Vlada Srbije, dok se kragujevačko preduzeće „Vodovod i kanalizacija” tretira samo kao korisnik vode koju treba da preradi za piće. Treba naznačiti da se akumulacija „Gruža” nalazi na teritoriji opštine Knić, da akumulacijom gazduju „Srbijavode” a da Lučka kapetanija „Smederevo” upravlja plovnim režimom na jezeru. Znaju se i ko su najveći krivci za nebrigu i stalno narastanje rizika zagađivanja Gružanskog jezera:
- To su na prvom mestu državne institucije jer je u visoko centralizovanom sistemu i očuvanje vodoizvorišta, što podrazumeva i sankcije za nepoštovanje propisa, u nadležnosti više republičkih organa, uključujući i razne inspekcije.
- Na drugom mestu je lokalna samouprava opštine Knić, na čijoj je teritoriji celo jezero, jer njeni organi odlučuju o korišćenju poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, izdaju građevinske dozvole, upavljaju komunalnim delatnostima…
Iz navedenog proizilazi da grad Kragujevac i preduzeće „Vodovod“ nemaju nikakve nadležnosti, niti direktno mogu da utiču na poštovanje propisa koji važi za zone sanitarne zaštite. Mogu samo da upozoravaju na kršenje pravnih akata, da pišu žalbe i pritužbe, ali o svemu se odlučuje na drugim instancama. Dostupna dokumenta iz 1978.godine, dakle godinu dana pre početka izgradnje brane i potom formiranja Gružanskog jezera, navide da je ondašnja Vlada donela Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće. Iz ovog akta sledi: Prva je bila zona neposredne zaštite (zona strogog nadzora) koja obuhvata najmanje deset metara od jezera pri najvišem vodostaju, obezbeđuje se ograđivanjem, dozvoljen je pristup samo zaposlenima u vodovodu. To znači da jezero od početka nije moglo da bude ni ribolovna voda ni pristupačno rekreativcima, a bilo je i jedno i drugo. Pored toga, ova zona mogla je da se koristi samo kao senokos, ali bez upotrebe đubriva, pesticida i herbicida, čija upotreba može da zagadi vodu. Druga je bila uža zona zaštite (zona ograničenja) koja obuhvata područje u širini od najmanje 500 metara oko akumulacije, koje je pod sanitarnim nadzorom i na kome „nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje uređaja i vršenje radnji koje mogu na bilo koji način zagađivati vodu“. Takođe, to područje mora bit vidno označeno, uz zaštitu vode od mikrobiološkog, hemijskog, radiološkog i drugih vrsta zagađivanja“. Za drugu zonu sanitarne zaštite Pravilnik zabranjuje: stambenu izgradnju, upotrebu hemijskih đubriva, tečnog i čvrstog stajnjaka, pesticida, herbicida i insekticida, uzgajanje i ispašu stoke, kampovanja, vašare i slična okupljanja, izgradnju sportskih i ugostiteljskih objekata, vađenje peska i šljunka, formiranje novih i proširenja postojećih grobalja… Treća je zona šire zaštite i u njoj je „zabranjena izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode mogu zagaditi akumulaciju. Praktično ona obuhvata ceo sliv reke Gruže sa svim pritokama. Da se ne bi ugrozila zdravstvena ispravnost vode, zabranjuje se: skladištenje, proizvodnja i prevoz opasnih materija koji bi mogli direktno ili inditektno da dospeju u vodu, komercijalno skladištenje nafte i naftnih derivata, izgradnja saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda, eksploatacija nafte, gasa, radioaktivnih materija, uglja i mineralnih sirovina, nekotrolisano deponovanje komunalnog otpada, havarisanih vozila, starih guma i drugih materija i materijala koji isparavanjem ili curenjem zagađuju vodu, nekontrolisano krčenje šuma, miniranje tla… Sva ova ograničenja na prvi pogled deluju razumno. Muđutim, ceo sliv reke Gruža obuhvata 44 sela na teritorijama Kragujevca, Knića, Čačka i Gornjeg Milanovca i u njima živi oko 30 hiljada stanovnika koji se pretežno bave poljoprivredom. Navedeni podaci koji se odnose na treću, širu zonu sanitarne zaštite ni malo ne obećavaju da je moguće sprovesti pobrojane zabrane pa bi se moglo i zaključiti da formiranje jezera za vodosnabdevanje Kragujevca u Knićanskom polju svojevremeno i nije bilo dobro rešenje, ali je sada za to kasno navraćati se u odluke tadašnjih državnih organa još pre 40 godina. U ovom Pravilniku iz 1978.godine bitan je još jedan član koji nalaže da se sve zone sanitarne zaštite unesu u katastarske, prostorne i urbanističke planove, navode u Kreni – promeni.
Sada je, ističe se u saopštenju, važno primeniti osnovna demokratska i ustavna načela a to su da su odredbe zakona jednaka za sve i da ne treba da postoje izuzetci.
– To su vrednosti za koje se zalaže organizacija Kreni-Promeni i koja kao svoju misiju ima za cilj da stvori društvo u kojem su institucije servis građana, pravila su ista za sve, vlada pozitivna selekcija i građani imaju moć, zaaključuju u Pokretu Kreni – promeni u Kragujevcu.
