Bitka za Kragujevac

– Sticajem okolnosti, ili namerno, svejedno je, tek baražana naprednjačka paljba na lidera Stranke slobodode i pravde (SSP) Dragana Djilasa otvorena je nakon njegove prošlonedeljne posete Kragujevcu, tokom koje je, s pravom, ukazao na totalnu infrastrukturno – saobraćajno-investicionu  marginalizaciju kojoj je taj grad sa 200.000 žitrelja, i kojem gravitira blizu dva miliona ljudi iz unutrašnjoisti Srbije, izložen od kad je sve dizgine vlasti u državi poreuzeo njen aktuelni predsednik Aleksandar Vučić. Djilas je, tom prilikom, upozorio i na nedopustivo ignorantski  odnos vrha aktuelnog režima (Vućića i premijerke Ane Brnabić) prema više hiljada kragujevačkih radnika koji su angažovani u Fijat Krajsler automobilima i njenim kooperantskim firmama.

Još Djilas  i “društvo” pri povratku za Beograd nisu bili zamakli  ni iza Batočine, a iz Bahreina, gde je bio u poseti, oglasio se predsednik Vučić i, navodno, “ničim izazvan” , poručio da će država upravo u Kragujevac da investira tako i toliko da će to da budu “najveća ulaganja u istoriji tog grada”, što je, inače i uzgred, svojevrsna besmislica, ako se zna da je Kragujevac već gotovo dva veka centar vojne I automobilskje industrije na Balkanu, u čiji su razvoj ulagane milijarde dolara (samo u Fijat Krajslerovu fabriku milijardu i po evra). Vučić je u poruci iz Bahrenina precizirao da će država  da uloži u izgradnju kanalizacione mreže u Kragujevcu i regionalne deponije, te “izmeštanje one toplane iz centra grada”, koja je, opet inače i uzgred, u neposrednoj blizinini novootvorenog hotela “Industrijal”, u fabričkom krugu Zastave,  o čijem se stvarnom vlasniku već odavno špekuliše u Šumadiji i dovodi u vezu sa jednim kosovskim kontroverznim biznismenom. Fijat Krajslerovu fabriku koja je najveća industrijska investicija u Srbiji u prethodnih pola veka, i njene kooperantske firme, locirane u Kragujevcu, predsednik Vučić, naravno, nije ni pomenuo.

Odmah po povratku Vučića iz Bahrenina, tabloid Večernje Novosti objavila je, kao što je već poznato,  navodni Djilasov tajni račun u Dojče banci na Mauricijusu, nakon čega je krenula ona paljba iz svih režimskih orudja na lidera SSP-a., čime je intenziviran otvoreni obračun Vučića I Djilasa, započet prošlonedeljnom posetom ovog drugog Kragujevcu.

Šta je to toliko isprovociralo Vučića da je, “čim prije”, povodom Djilasove posete Kragujevcu, morao da se oglasi iz dalekog Bahreina. I nedovoljno upućenima, pa i totalno nezainteresovanima za politička i društvena zbivanja u Šumadiji i Srbiji, nije teško da pretpostave da je Vučića pogodila istina o naprednjačkoj bezobraznoj i brutalnoj marginalizaciji šumadijske i prve srpske prestonice u poslednjih sedam – osam godina, a posebno od jeseni 2014. do leta 2020., dok je centrom Šumadije vladala dinastija Nikolić, u čiju “vladavinu” se Vučić zaista nije mešao, i to u meri da su Kragujevac zaobišli svi novosagradjeni i projektovani  saobraćajni i železnički koridori, da je vrh države investicije usmeravo po celoj Srbiji, samo ne i u Kragujevac…

Posledice šestogodišnje vladavine dinastije Nikolić – bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i sina mu, Radomira “Nejakog”, katastrofalne su i nepopravljive. Repovi te vladavine  još se vuku po Kragujevcu, u likovima i (ne)delima Nikolićevih svastika, šuraka, prijatelja, poslovnih saradnika i inih, od kojih su neki  dalje, uprkos brojnim policijskim istragama i aferama u Energetici, Javnom stambenom preduzeću, JKP Šumadija i drugim ustanovama  – na vlasti. Naslednik Radomira Nikolića na gradonačelničkoj funkciji i kum mu, Nikola Dašić, pokušava, trčeći naokolo, da popravi što se popraviti može, ali radi, čini se, Sizifov posao što zbog teškog nasledja i kadrova koje mu je kum ostavio, što zbog nejake ekipe saradnika u gradskoj upravi, a što i zbog nepoznavanja situacije i nenadležnosti kad su u Fijat Krajsler, SIMENS, Zastava oružje i  druge ovdašnje velike kompanije u pitanju.

Vučić sve to vrlo dobro zna, ali je njegova velika  nevolja što to isto, po svemu sudeći,  zna i njegov politički arhineprijatelj Dragan Djilas, koji onomad nije slučajno došao u Kragujevac da podseti Šumadince koliko ih Vučićeva vlast marginalizuje i ponižava, i koliku štetu trpe od toga što vrh režima svesno ignoriše probleme radnika Fijat Krajslera, koji godinama više ne radi no što radi, uprkos činjenici da je država Srbija suvlasnik te kompanije, kao i što je na čelu Zastave oružja stanoviti Mladen Petković, naprednjački kadar koji je, prema tvrdnji uzbunjivača Aleksandra Obradovića i tamošnjih sindikalista, valjevski Krušik “doveo do propasti”.

Ni Vučiću ni Djilasu, gotovo izvesno, nije nepoznato da je proces promene režima Slobodana Miloševića počeo upravo u Kragujevcu, i to u leto i jesen 1996. – tromesečnim svakodnevnim  uličnim protestima više hiljada Zastavinih oružara, koji su oslobodili narod i trasirali put potonjim gradjanskim demonstracijama, posle Miloševićeve kradje na lokalnim izborima, što je bio početak kraja njegovog režima. Obojici je, verovatno, znano i da se koallicija Zajedno, na čelu sa Vukom Draškovićem, Zoranom Djindjićem i Vesnom Pešić, koja je, krajem 1996., razbila Miloševića na lokalnim izborima širom Srbije, domaćoj i medjunarodnoj javnosti, u martu te godine, predstavila upravo na kultnom kragujevačkom trgu “kod Krsta”.

Elem, ako opozicija igde u Srbiji,  u dogledno vreme, ima šanse da načne Vučićev režim, to nisu ni Šabac, ni Paraćin, ni Niš, ni Novi Sad, ali ni Beograd, već je to ponovo Kragujevac, čiji žitelji su potpuno svesni činjenice da je njihov grad, nakon što su ga zaobišli svi novosagradjeni i projektovani saobraćajni koridori, medju kojima i onaj “Šumadijski”, ostao u teškom bespuću. Nikakve nove kanalizacije, deponije i toplane tu činjenicu ne mogu da promene. Onaj ko Kragujevčane bude učestalo na to podsećao imaće šansu da započne demontažu  aktuelnog režima. Otuda, reklo bi se, ona hitra reakcija Vučića i njegova poruka Šumadincima iz dalekog Bahreina,.. Bitka za Kragujevac je počela.

Piše : Zoran Radovanović

 

Post Author: Milan

Ostavi komentar