Promocija monografije „Sergej Paradžanov: Tri scenarija“, autorke Ane Jakovljević Radunović, biće održana u sredu, 27. septembra, u 19 časova u prostorijama Galerije Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“.
Monografija obuhvata analizu tri teksta Sergeja Paradžanova i predstavlja redak pokušaj izučavanja fenomena narativa Sergeja Paradžanova sa stanovišta semiotičkih kodova i mitologema prikazanih u njihovom odnosu sa tekstovima ruske klasične književnosti, pre svega Puškina i Ljermontova.
O monografiji će govoriti Enisa Uspenski, profesor FDU (Beograd) i Ana Jakovljević Radunović, autorka, docent Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Sergej Paradžanov je bio autor dugometražnih i kratkometražnih, umetničkih i dokumentarnih dokumentarnih filmova, a u istoriju filmske umetnosti ušao je kao reformator filmskog jezika i režiser filmova Senke zaboravljenih predaka, Boja nara i Legenda o Suramskoj tvrđavi. Sergej Paradžanov, kao predvodnik sovjetske poetske škole šezdesetih godina, stvorio je svoj filmski jezik zasnivan na statičnosti kadra i odsustvu govora. Rešenja kojima je pribegavao u svojim filmovima bila su više slikarska nego filmska. Pažnju gledalaca usredsređivao je na predmete ili delove kompozicije nagoneći ih da tumače simbole, metafore i alegorije i da se udube u kadar. Reči su kod njega zamenjene pantomimom. LJudi su postali senke pred svetom predmeta. Uspeo je da stvori filmove o večnim temama ljubavi, smrti i smislu života, i pri tom je kao umetnički materijal koristio različite kulture: ukrajinsku, rusku, jermensku, gruzijsku ili zapadnu. Osnovne karakteristike poetike Paradžanova su kulturni ekumenizam i sinteza različitih vrsta umetnosti.
Studija Ane Jakovljević Radunović naglašava jednu od glavnih odlika rediteljevog stila – njegovu transkulturalnu prirodu, upućivanje na etničke i folklorne momente, koji su, kako je autorka pokazala, mnogo dublji i složeniji od jednostavne upotrebe etnografskog materijala, zbog čega su književni scenariji Sergeja Paradžanova tekstovi koji zahtevaju posebno široko čitanje, jer se tek tako mogu razumeti ne samo karakteristike stvaranja njegovog jedinstvenog vizuelnog jezika, već se mogu analizirati i motivi koji utiču na vizuelnu percepciju budućeg gledaoca.
