Ansambl narodnih igara i pesama „Kolo“ obeležiće 14. maja koncertom u Operi i teatru „Madleninum“ 70 godina od osnivanja, a dan kasnije u Jugoslovenskoj kinoteci biće predstavljena fotomonografija urađena povodom tog jubileja.
Direktor ansambla „Kolo“ Vladimir Dekić ističe da je od samog početka, kada je Ministarstvo obrazovanja 1948. donelo odluku da se osnuje državni ansambl, „Kolo“ imalo misiju da neguje umetnost narodne igre, pesme i muzike, da je scenski obrađuje i da je na taj način publici predstavi nasleđe.
Zadatak da obrazuje i prezentuje mladima tradiciju i kulturno nasleđe zemlje dat je Olgi Skovran koja je utrla put formiranju i umetničkoj prezentaciji narodne umetnosti.
Bila je vizionar. Njene koreografije su i dan danas avangardne, ona je umela na pravi umetnički način da savlada i predstavi ono što je možda svima bilo poznato i ova 70. godišnjica je pravi trenutak da se vratimo tim počecima – stilski ujednačenom, uzdržanom, dostojanstvenom, umetničkom predstavljanju narodne umetnosti, jer je Olga Skovran govorila ne neukus na sceni, bez preterivanje, već svedeno, umetničko predstavljanje tradicije“, rekao je Dekić u intervjuu Tanjugu.
Nakon „Kola“, osnovan je Profesionalni ansambl narodnih pesama i plesova Hrvatske „Lado“, potom makedonski „Tanec“ i „Šota“ na Kosovu i Metohiji.
„U to vreme je ansambl „Kolo“ bio pravi predstavnik kulturne diplomatije jer je uvek pre predsednika Tita išao kao prethodnica i približavao zemlju iz koje dolazi visoki državnik, pokazivao ko smo i kako bi trebalo da nas razumeju“, podseća Dekić.
A „Kolo“ je nastupalo u najvećim i najznačajnijim koncertnim salama: Metropolitenu, Karnegi holu, Palati Šajo, Feniče teatru, Boljšoj teatru, Sidnejskoj operi, Rojal Albert holu, šireći univerzalni jezik igre, svima razumljiv.
Danas, u vremenu velike krize autorstva, kada smo, kako zapaža Dekić, ušli u kolotečinu i kada se kopiraju pristupi, formacije, slike, bez ideje i mašte, „Kolo“, koje na svom repertoaru ima 147 koreografija, nastoji da tradiciju predstavi na nov način, pa su prošle godine organizovali etno samit „Tradicija Nova“, postavivši pitanje šta treba ponuditi umetnicima kako bi oni probudili maštu, hrabrost, kreativnost što je Olga Skovran imala još 1948.
„Svesni smo da svaka izvođačka umetnost mora da ima odgovornost prema onome što baštini, ali i odgovornost prema savremenom stvaralaštvu bez koga mi kao generacija nećemo ostaviti ništa. Imali smo sreću da od prethodnih generacija dobijemo mnogo, ali veliki je znak pitanja šta ćemo ostaviti generacijama koje dolaze“, rekao je Dekić.
Kreativnosti, pak „Kolu“ ne nedostaje.
Razmišljajući na koji način predstaviti narodnu umetnost u 21. veku, da to bude savremeno, brzo i zadrži pažnju publici, što danas, kako kaže Dekić, nije lako, osmislili su novu koncepciju scenske prezentacije.
„Poznate koreografije stavili smo u koncept tako da se pre svake koreografije na video bimu neko od poznatih glumaca obrati i u kratkoj formi, objasni tačku iz ugla koreografa, regije, kostima, običaja. Ti video zapisi u režiji Nikole Ljuce su crno-beli, što daje publici priliku, ne samo da nešto novo sazna, već da malo predahne , odvoji se od muzike i vizuelnog, a potom odgleda tačku“, objasnio je Delić.
Dekić se pohvalio punim salama i novom publikom.
„Promenila se struktura publike, neka nova zahtevna publika koja ima druge potrebe i odlazi na druga dešavanja, otkrila je ansambl „Kolo“ i redovno se vraća, što je najveća pohvala za ono što radimo“, naglasio je on.
Pre dve godine su, posle 27 godina, obnovili saradnju sa hrvatskim ansamblom „Lado“ i organizovali dva koncerta „Ruku pod ruku“ u Narodnom pozorištu u Beogradu i Hrvatskom narodnom kazalištu, a Dekić skreće pažnju na činjenicu da je Hrvatska sistematski rešila odnos prema tradiciji i pomogla „Ladu“ da se repozicionira i postane brend svoje države.
„I Srbija bi trebalo da prepozna „Kolo“ kao brend koji treba pomagati jer je to suština svega od kulturne diplomatije do nacionalnog identiteta“, smatra Dekić.
„Kolo“ je u septembru prošle godine otvorilo svoju 70. sezonu nastupom u prestižnoj Palati umetnosti MUPA u Budimpešti što Dekić smatra povratkom na evropsku scenu na pravi način, jer su uspeli da osvoje lokalnu publiku.
Sledeću sezonu otvoriće u Atini. Do tada ih očekuje početkom jula u Mostaru zajednički koncert sa kolegama iz Makedonije i Hrvatske, do kraja godine verovatno će ponovo, po treći put, gostovati na festival u Abu Dabiju.
Prisutni su i širom Srbije te tako samo u aprilu imaju tri koncerta u Beogradu, zatim 13. aprila nastupaju u Pančevu, 22. u Novom Sadu, 25. u Velikoj Plani, a krajem meseca imaće zajednički koncert sa Baletskom školom „Lujo Davičo“ u Centru za kulturu „Vlada Divljan“ pošto Smer za narodnu igru te škole slavi 30 godina.
„Sada je pravi trenutak da stanemo i vidimo gde smo u sadašnjosti i kritički se postavimo prema onome što stvaramo“, naglasio je Dekić.
