Umetnička udruženja opstaju zahvaljujući entuzijazmu

Radomir Andrić, koji je 50 godina član Udruženja književnika Srbije i osam godina na njegovom čelu, podseća da su nekada članovi UKS-a bili Ivo Andrić, Simo Matavulj, Desanka Maksimović, Jovan Skerlić, Isidora Sekulić, Radoje Domanović, a danas to udruženje „opstaje na velikom entuzijazmu“.

„Što bi rekli u mom kraju – varkamo se. Kada nam nestane sredstava, a nikada nam nije dovoljno, ja zloupotrebljavam svoje prijatelje i dešava mi se na ulici da kada me vide pređu na drugu stranu i ja onda vičem: Ej stani, ne tražim ti ništa“, rekao je Andrić Tanjugu.

Broj članova UKS varira između 400 i 500, osnovni kriterijum za prijem jeste kvalitet dela, a u novije vreme doneta je odluka da se iz udruženja isključuju oni koji ne plaćaju članarinu.

„Suština je da mi opstajemo i uvek se nešto stvara, svakodnevno imamo programe – tribine, predstavljanje knjiga, književne susrete, razgovore, dolaze nam strani pisci. Uspostavili smo pokidane niti sa piscima iz bivših jugoslovenskih republika, organizujemo Međunarodne susrete pisaca koji su ugostili i nobelovce, a i danas nam dolaze autori iz Australije, Kanade, SAD-a. Vodimo računa i o našim piscima koji žive u inostranstvu i tamo prezentuju našu kulturu“, ističe Andrić i dodaje da će 1. juna organizovati Skup pisaca podunavskih zemalja.

Andrić pak pominje da su izloženi raznim pritiscima i da je pre svega zgrada u Francuskoj 7 mnogima „trn u oku“.

„Mnogi pokušavaju da je otmu, neki su pokušavali da tu otvore banku, kockarnicu, neke privatne izdavačke kuće htele su da se usele. Ovde ne bi trebalo ni ekser da se zakuca, jer zgrada ima status nacionalnog kulturnog dobra“, rekao je on.

UKS u svojim prostorijama nema grejanje, u sali gde se održavaju programi ljudi zimi sede u kaputima, pa su pretprošle godine od Ambasade Azerbejdžana dobili grejalice.

Predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trišić kaže da se „sa skučenim sredstvima trude da promovišu srpsku muziku da bi ona bila dostupna i vidljiva“.

„Mi jedini izdajemo partiture srpskih kompozitora i jedini organizujemo festival srpske savremene muzike – Međunarodnu tribinu kompozitora. Spolja izgleda da je sve u redu jer imamo festival i različita izdanja, ali zapravo mi se koprcamo“, rekla je Trišić Tanjugu.

Ona naglašava da naša kultura mora ponovo da ima status koji je nekada imala, da se shvati da je ona temelj društva, da „nije marginalija koju možete da otpišete pa ponovo vratite“ i upozorava da niko ne sme da se igra sa kulturom jer je to opasno.

Trišić primećuje da se mnogo govori o digitalizaciji, a Udruženje kompozitora nikako na konkursima da dobije sredstva za digitalizaciju partitura.

Odavno, kaže, nisu dobili novac za svoja izdanja, nemaju sredstava ni da pošalju kompozitore na inostrane festivale gde se izvodi njihova muzika i naglašava da klasična muzika kao „elitni i krhki deo kulture“ zahteva zaštitu države.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Vojislav Brajović ne želi da govori o problemima sa kojima se udruženje suočava u svom radu, već samo o problemima svojih članova koje nastoje da reše i rešavaju.

On podseća na zabranu zapošljavanja i činjenicu da sva pozorišta imaju nedovoljan broj glumaca te je tako Jugoslovensko dramsko osamdesetih godina, kada je Brajović bio na njegovom čelu, imalo 65, a danas samo 24 glumca, što ugrožava ansambl i repertoarsko pozorište koje je važno da postoji.

„UDUS se angažuje da se ta uredba ne odnosi na angažovanje umetnika ako se već odnosi na zabranu zapošljavanja. Zatim tu su bile besmislice kao što su tenderi te tako recimo Dom kulture u Priboju ako želi da ugosti Atelje 212, mora da raspiše tender na kome se pojavi neko drugo pozorište koje traži manje para i onda to utiče na kulturnu politiku lokalnih samouprava“, skrenuo je pažnju Brajović.

Posebno pitanje su, kako primećuje, samostalni umetnici kojih će biti sve više i više, jer danas ima mnogo fakulteta u Srbiji, kojima je u interesu da iškoluju što veći broj glumaca, reditelja, producenata, a oni onda nemaju gde da se zaposle.

„U Jugoslaviji su bila tri fakulteta – u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu i najviše 11 glumaca je završavalo pa i tu se postavljalo pitanje da li će svi biti dovoljni hrabri da se bave tim poslom, a danas fakultete završi nekoliko stotina njih. Tu je onda udruženje koje pokušava da ih svrsta u samostalne umetnike, a ta perspektiva nije ružičasta“, rekao je Brajović.

„Eto time se mi donkihotovski borimo. A šta ćemo sa pesnicima ili slikarima, muzičarima? Kakva je njihova perspektiva? Ne može se kulturna politika naše male zajednice svoditi na amaterizam ili na liberalno kapitalistički sistem. Može, ali to ne daje dobar rezultat i stvara ogromnu štetu“, upozorio je Brajović.

Srpsko književno društvo drugu godinu zaredom nije dobilo sredstva za svoje projekte na konkursu Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a predsednik Upravnog odbora tog udruženja Slavoljub Marković primećuje da je „odnos prema reprezentativnim udruženjima isti kao odnos prema kulturi uopšte“.

Marković naglašava da SKD ima 250 članova, od kojih je većina u redakcijama izdavačkih kuća ili uređuju časopise od „Letopisa“ Matice srpske do „Gradine“.

„Najznačajnija funkcija SKD-a je staranje o piscima, posebno o samostalnim umetnicima, kojima obezbeđuje plaćanje doprinosa i zdravstvenog osiguranja“, rekao je Marković, pomenuvši tribinski program koji organizuju i izdavanje časopisa „Književni magazin“ koji zbog nedostatka sredstava neredovno izlazi.