Zoran Radovanović : „Zloupotreba službe“

Zašto srpska BIA trenira strogoću nad nekoliko desetina pobunjenih šumadijskih trudbenika ?

 

„ZLOUPOTREBA SLUŽBE“

Članovi Štrajkačkog odbora Fijat Krajsler plastika (FC plastik) očekuju, na osnovu prošlonedeljnog oficijelnog obećanja, da tokom ove sedmice budu zvanično obavešteni da li će i, ako hoće, kada da im bude upriličen sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, kako bi se do kraja meseca našlo rešenje za zahteve pobunjenih Fijatovih plastičara koji, od 20. februara, zahtevaju da im se regres i zarade vrate na prošlogodišnji nivo, a od relativno skora i da se u njihovu fabriku vrati, usred njihovog štrajka, u Fijat Krajsler automobile Srbija (FCA Srbija) izmeštena proizvodna oprema FC plastika.
Menadžment Fijat Krajsler automobila Srbije koji je, s obzirom da je FC plastik, ćerka firma FCA Srbija, nadležan i za FC plastik, mesecima već ignoriše zahteve pobunjenih plastičara i bezobzirno pritom krši domaće zakone, pre svih Zakon o radu i Zakon o štrajku. Inspekcija rada kojoj su se štrajkači uporno obraćali nije tim povodom uradila ništa, dok je ministarka rada, zapošljavanja i za socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević pre nekih mesec dana navodno pokušavala da pomogne Fijatovim štrajkačima. Kad je shvatila da je nemoćna, obećala im je urgenciju “tamo gde treba”, da bi pre neki dan počela da ignoriše njihove telefonske poruke. Na redu je Ana Brnabić od koje iskusniji srpski sindikalci takođe ne očekuju ništa. Fijat Krajsler, kao većina ostalih inostranih investitora jednostavno je iznad zakona ove i ovakve države Srbije, koje (zakone), suvišno je valjda i podsećati ne zarezuju ni njeni vlastodršci, ni njima potčinjeno pravosuđe. Da nisu postali pretnja za svoje beogradske gazde, i dalje ih, izvesno, ne bi zarezivali ni patološki tipovi i krvoločne propalice, tipa tzv. Velje Nevolje, Marka Mesara i njima sličnih.
Srbija je balkanski Dedvud u kojem je vođa Divlji Bil Hikok, njegova dogloavnica na funkciji premijerke Kalamiti Džejn, sa razno – raznim “nevoljama” i belosvetskim i domaćim tajkunima koji tlače srpsku sirotinju, novovekovnu raju, a svima njima (osim raji), pored potčinjenog pravosuđa, leđa čuva i famozna Udba, odnosno Državna bezbednost, poslednjih godina preimenovana u Bezbednosno informativnu agenciju, skraćeno BIA. Da stvari uveliko tako stoje, gotovo nedvosmisleno svedoči činjenica da je vođe štrajkača u FC plastiku pre neki dan telefonom zvao stanoviti operativac BIA i zatražio od njih da dođu na razgovor u tu službu, zamerivši im, naoko uzgred, na velikom prisustvu u medijima. Mlađani Fijatovi štrajkači odmah su o pozivu BIE obavestili javnost i ministarku Kisić Tepavčević koja im se, nakon toga, više nije javila.
Dana 19. avgusta, na Preobraženje, biće tačno 25 godina od kada je više od 6.000 Zastavinih oružara, istoga dana 1996., izašlo na kragujevačke ulice, i na njima ostalo ravno tri meseca, zahtevajući veće plate i rešavanje statusa preduzeća. Bila je to i ostala najveća radnička pobuna u Srbiji i na prostoru cele bivše jugoslovenske državne zajednice ikada. Tim pre što su u njoj neretko učestvovali i radnici iz ostalih Zastavinih fabrika (automobila i kamiona, pre svih), ali i ostali žitelji Kragujevca, koji je tih godina slovio za “Dolinu gladi, i koja je, s obzirom da je Zastava kao jugoslovenski koncipirani industrijski gigant sa 50.000 svojih trudbenika , bila jedna od najvećih žrtava nacionalističke i ratne politike režima Slobodana Miloševića, uveliko imala i političke konotacije i implikacije.
Tromesečna pobuna oružara i ostalih kragujevačkih radnika u leto i jesen 1996., istorijska je činjenica, trasirala je put potonjim građanskim protestima širom Srbije (zbog režimske krađe na lokalnim izborima), koji su označili početak kraja Miloševićevog režima. Tromesečni oružarski protesti bili su privukli pažnju ne samo domaćih nego i svetskih medija kako evropskih, tako i vodećih američkih i japanskih glasila sa milionskim tiražima. Na njihovim protestnim okupljanjima ispred zgrade kragujevačke gradske uprave, od 19. avgusta do druge polovine oktobra te 1996., govorili su i zvani i nezvani, i znani i neznani, a među njima i ondašnji vladika šumadijski Sava, neposredno pre toga smenjeni guverner Narodne banke Jugoslavije (Miloševićeve SR Jugoslavije) Dragoslav Avramović, legendarni Deda Avram, čiji je dolazak, iz Vašingtona, na oružarski protest u Kragujevac privukao više desetina hiljada ljudi iz cele Šumadije i drugih delova Srbije.
Javna je tajna da su operativci ondašnje Državne bezbednosti svakodnevno više no revnosno pratili ne samo ulične proteste oružara, nego i sve ono što se tih dana, nedelja i meseci događalo u Zastavi oružju, da su pod paskom držali vođe oružarske pobune, Zorana Nedeljkovića Medu i Dragutina Stanojlovića Baju, kao i sve one koji su sa njima na bilo koji način saradjivali ili bili u kontaktu. Čak ni najupućenijima u sve ili većinu onoga što se tokom tromesečne oružarske pobune 1996. dešavalo u Zastavi oružju, a autor ovog teksta jedan je od takvih, ne pamte da je Državna bezbednost pokušavala da protest radnika osujeti na način na koji su to ovih dana pokušali operativci BIE sa protestom radnika FC plastika, u čijem pogonu, podsetimo, od 20. februara, povremeno štrajkuje po nekoliko desetina zaposlenih koji, kad nisu u štrajku, proizvode branike za Fijatov šumadijski model “500L”.
Zašto se srpska BIA onda ovako i ovoliko bruka treniranjem strogoće nad nekoliko desetina šumadijskih trudbenika koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Racionalnog odgovora na rečenu dilemu nema. Osnovano bi, medjutim, moglo da se pretpostavi da i protest omanje grupe Fijatovih radnika sve ozbiljnije ide na živce vodjinom režimu. Tim pre što, sudeći prema primedbi onog operativca BIE, počinje da ugrožava mantru o “zlatnom dobu”, te bi mogao da posluži kao pelcer ostatku radničke i ostale sirotinje diljem Srbije.

Piše : Zoran Radovanović

Post Author: Milan

Ostavi komentar